Прочитај ми чланак
албански парадајз
СРБИЈА је за првих шест месеци ове године, према подацима Управе царине, увезла више од шест хиљада тона парадајза. Од тога, 3.872 тоне дошло је Албаније! Осим из Албаније, велике количине парадајза нам стижу и из Македоније. Такава је статистика, како кажу познаваоци прилика, готово сваке године, и да је у односу на наш извоз Албанији, увоз од њих занемарљив.
Осим парадајза, из Албаније смо увезли и 1.081 тону краставаца, 209.000 килограма купуса, 84.000 килограма свеже паприке, али и 172.000 килограма празилука и осталог лука. Албанцима смо, с друге стране, продали више од 23.000 тона кукурза, 12.000 тона пшенице, 5.137 тона белог шећера и чак 1.229 тона сунцокретовог уља.
И док је домаћи парадајз „узрио“ и „јуриша“ ка српском тржишту, страно поврће преплавило је домаће кванташке пијаце, али и велике маркете. Један од разлога, лошег пласмана и већег увоза, свакако је и непостојање континуитета код наших произвођача, тачније, нема домаће производње током целе године.
– Један од водећих разлога повећаног увоза поврћа јесте лоша организованост произвођача у удружења, како би имали заједнички наступ на тржишту – кажу у Министарству пољопривреде. – Рецимо, произвођачи не могу да испоруче довољне количине краставаца у јединственом паковању, квалитету и цени, иако располажу том робом. Због тога, трговински ланци и индустрија, уместо да набављају краставац од већег броја малих произвођача у земљи, увозе поврће уједначеног квалитета и паковања из суседних земаља.
У ресорном министарству истичу да је битан и сезонски карактер српске пољоприведе, односно да поврће стиже у одређено доба године. Ван сезоне, трговци посежу за увозом, како би надоместили потребне количине.
– Последњих неколико година, управо због тога, повећава се производња поврћа у пластеницима, али је то још недовољно – кажу у Министарству.
– Држава нема механизме којим може директно да утиче на формирање цена на слободном тржишту, али можемо да помогнемо произвођачима у смислу бољег пласмана и квалитета робе, али и заобилажења накупаца и нелојалне конкуренције.
Према речима Евице Михаљевић, из Асоцијације „Плодови Србије“, нашег парадајза има већ месец дана, разликује му се укус и квалитетнији је од увозног.
ПРЕДНОСТ ДОМАЋЕМ
Компанија „Делез Србија“, како кажу, труди се да има поврће из Србије. Ипак, када нема довољне количине, ова роба се увози.
– Сами увозимо поврће, јер на тај начин можемо да обезбедимо квалитет и безбедност, али и повољнију цену – прича Мартин Петровић, портпарол компаније „Делезе Србија“. – Када нема довољне количине парадајза из Србије, увозимо из Македоније, Италије…
Министарство: Градићемо хладњаче
МИНИСТАРСТВО пољопривреде финансијски помаже при изградњи складишних капацитета пољопривредних производа, како би били доступни тржишту и ван сезоне. Максималан износ за изградњу нових и адаптацију постојећих хладњача је пет милиона динара.
– Субвенционишемо набавку нове опреме, механизације за обраду земљишта, сетву, садњу, паковање и чување поврћа – причају у Министарству. – Произвођачи краставаца могу да користе и директне подстицаје за биљну производњу, која се за регистрована газдинства састоји од 6.000 динара, регреса за гориво од 3.000 динара, ђубриво исто толико и за осигурање пољопривредне производње на нивоу 40 одсто од износа премије осигурања.
(Вечерње Новости)
