Прочитај ми чланак
Просечна брзина којом композиције саобраћају српским пругама не достиже ни 45 километара на сат.
Због тога Србија по квалитету железничке инфраструктуре, заузима неславно 110. место на листи од 132 земље. А да би се постигла већа рзина, требало би да се уложи и до 10 милијарди евра.
Воз од центра Шангаја до аеродрома у том граду, на промер, развија брзину од тачно 431 километар на сат, бар тако показује дисплеј у сваком од вагона.
Лагане вожње због безбедности уведене су на чак око 350 километара наше железничке мреже. Зато и не чуди оцена Светског економског форума, који је српску железничку инфраструктуру позиционирао на 110. место од укупно посматране 132 земље.
Да би се подигла брзина на 160-200 километара на сат Србија би у своје пруге укључујући и набавку нових локомотива и вагона, требало да уложи, према проценама стручњака, и до 10 милијарди евра.
Чак и да се тај новац обезбеди посао не може да се одради за мање од једне деценије.
Мрежа пруга у Србији стара је више од једног века. Данас је на 62 одсто колосека брзина мања од 60 километара на сат, а на само два и по одсто српских пруга може да се саобраћа „стотком“.
Од главног града до Ниша возом се сада путује више од пет сати, што је време за које се аутобусом пређу оба правца. У претходне три деценије, због недостатка новца просечно је годишње ремонтовано свега 36 километара пруга у Србији, уместо 191 километар, колико је било потребно.
Да би се на Коридору 10 и барској прузи кроз Србију укинуле све лагане вожње и брзине возова подигле на пројектовани ниво, чиме би квалитет железничког саобраћаја значајно био бољи и унапређен, према проценама у Дирекцији за инфраструктуру „Железница Србије“ потребно је око 350 милиона евра.
Када би тај новац био на располагању потребно је око пет година да се посао заврши.
Колосечни материјал који би се добио ремонтом ове две железничке магистрале био би употребљен за ремонт регионалних пруга у Србији. То би допринело да се највећи део железничке мреже у нашој земљи побољша, унапреди и подигне, али само на пројектовани ниво.
У железницу се деценијама уназад није улагало колико је било потребно, што је довело до лошег стања инфраструктуре и нижег нивоа квалитета превозне услуге.
Од 2002. до 2010. године просечно је годишње у железничку инфраструктуру инвестирано само око 18,5 милиона евра, од чега је 73 одсто финансирано из кредита. Поређења ради, просечна годишња улагања у Хрватској, износила су чак и око 113 милиона евра, односно шест пута више него у Србији.
У претходне три деценије, због недостатка новца просечно је годишње ремонтовано свега 36 километара пруга у Србији, уместо 191 километар, колико је било потребно.
То практично значи да је у Србији три деценије сваке године било ремонтовано чак 153 километра пруге мање него што је било неопходно. Железнице Србије“ су зато принуђене да уводе лагане вожње.
(Новости)
