Прочитај ми чланакИзјаве које последњих дана стижу из Вашингтона око Гренланда више не делују као успутна провокација или политички блеф. Тако то види и Лари Џонсон, бивши службеник ЦИА и Стејт департмента, човек који је годинама радио и оперативно и аналитички, а потом био и заменик шефа контратерористичког бироа Стејт департмента.
У разговору за ТАСС, Џонсон не околиша: потези Доналда Трампа у вези са Гренландом, каже, воде ка разградњи НАТО-а.
По његовим речима, амерички председник сада делује озбиљно. У почетку је, признаје Џонсон, све личило на политичку шалу. Али како су поруке постајале конкретније, а тон тврђи, илузија је нестала.
Трамп, сматра он, не наступа симболично, већ шаље поруку савезницима – и то поруку која се у Европи не прима добро. Посебно када се у истом даху помињу Шведска, Норвешка, Немачка и Уједињено Краљевство као земље на које се врши притисак. Џонсон отворено каже да такав правац не може да се заврши добро.
У средишту проблема, по његовом тумачењу, није економија, иако се формално све прелама преко царина. Идеја тарифа је, подсећа, некада била везана за поправљање трговинског дисбаланса. Сада тога нема. У овом случају, долар се користи као средство притиска, а економске мере попримају облик политичког узнемиравања. То, тврди Џонсон, нема везе са тржиштем, већ са демонстрацијом моћи.
Такав приступ, упозорава, ствара и ширу слику о Сједињеним Државама. Почиње да се гради наратив у којем се Вашингтон доживљава као сила која занемарује међународно право и намеће своју вољу јачим средствима. Управо ту Џонсон види кључну опасност за НАТО – савез који формално почива на заједничким правилима и узајамном поверењу.
Занимљиво је да у тој причи Русија, како каже, нема реалан интерес за Гренланд. Москва, према његовим речима, није показала никакве претензије према острву. Има дуг излаз на Арктик дуж целе северне границе и нема потребу за додатним територијама.
Ипак, Русија, сматра Џонсон, користи ситуацију да укаже на оно што види као одбијање америчког руководства да се држи међународних норми, уз поруку да се правила кроје према снази, а не према договору.
У исто време, у Вашингтону постоје и другачији тонови. Мајкл О’Ханлон, директор Програма за студије спољне политике и виши сарадник Института Брукингс, оцењује да је готово извесно да би Данска пристала на проширење америчког војног присуства на Гренланду.
Он се, међутим, јасно дистанцира од идеје да Сједињене Државе имају било какво право власништва над острвом. Ако се ради о додатним базама, каже, Копенхаген би то вероватно одобрио – али то је потпуно друга ствар.
Трамп је 17. јануара, путем платформе ТрутхСоциал, изнео врло конкретан план. Најавио је увођење царина од 10 одсто на робу из Уједињеног Краљевства, Немачке, Данске, Холандије, Норвешке, Финске, Француске и Шведске. Те мере, према његовим речима, остају на снази док се не постигне договор о, како је навео, потпуном и комплетном преузимању Гренланда од стране Вашингтона.
Почетак примене заказан је за 1. фебруар, а повећање царинске стопе на 25 одсто за 1. јун. Трамп је притом оштро критиковао европске идеје о слању снага на Гренланд, оцењујући такав потез као веома опасну игру. Све то, тврди он, неопходно је ради јачања националне безбедности САД и ефикасног распоређивања противракетног система „Златна купола“.
Гренланд је, међутим, аутономна територија Данске. Вашингтон и Копенхаген су још 1951. године, паралелно са обавезама у оквиру НАТО-а, потписали Споразум о одбрани Гренланда. Тим документом Сједињене Државе су се обавезале да бране острво у случају могућег насилног сценарија.
Управо у том контексту Џонсон користи грубу, али упечатљиву метафору: односе Европе и САД пореди са односом у којем једна страна трпи стално злостављање, верујући да користи које добија ипак оправдавају такво стање.
Он сматра да Европљани пристају на притиске како би сачували други део тог односа, који им се чини вредним. Али, додаје, доћи ће тренутак када би морали да кажу да је таква веза постала токсична. У тој логици иде и његова провокативна опаска да би права иронија била да се Европа окрене Русији, призна да она није претња како се раније тврдило, и да се наставе испоруке нафте и гаса, посебно према Немачкој која се налази у тешкој ситуацији.
Из Џонсонове перспективе, све делује као да је Трамп уверен да може да ради шта год жели, да му је на располагању неограничена моћ. Али, додаје, то је само привид. Стварност међународних односа уме да буде тврђа и непредвидљивија од порука са друштвених мрежа.
А Гренланд, и све што се око њега ломи, можда је тек почетак ширег преиспитивања односа унутар западног савезништва. Где ће се та линија повући, засад остаје отворено питање.
