Pročitaj mi članakU Srbiji, gde je broj podstanara verovatno mnogo veći od zvaničnih statistika, postavlja se pitanje da li dugogodišnji zakupci mogu steći pravo vlasništva nad stanom i pod kojim uslovima.
Prema pravnim stručnjacima, institucija „održaja“ iz Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa omogućava sticanje svojine nakon dužeg perioda korišćenja nepokretnosti, ali samo ako korisnik nije svestan da stvar nije njegova i nije plaćao kiriju. U slučajevima gde se plaća kirija, ova mogućnost je isključena, jer plaćanje ukazuje na svest da stan nije u vlasništvu podstanara.
Primeri iz prakse pokazuju da podstanari koji godinama žive u stanu, održavaju ga i plaćaju račune, ponekad pokušavaju da traže vlasništvo nakon 10 ili više godina.
Međutim, ako postoji ugovor o zakupu i redovno plaćanje kirije, „održaj“ se ne može primeniti. Stručnjaci upozoravaju da se ovakvi sporovi često javljaju zbog neformalnih dogovora, gde se ugovori ne overavaju kod notara ili ne sadrže izvršne klauzule. Takve klauzule omogućavaju stanodavcima da, u slučaju problema, brzo izvrše iseljenje preko izvršitelja, izbegavajući duge sudske postupke koji mogu trajati godinama.
Statistike ukazuju na ozbiljan problem: više od 50 odsto podstanara nije prijavljeno, a precizni podaci nedostaju zbog odsustva dubinskih istraživanja. Stanodavci su obavezni da prijave podstanare Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i plate porez od 20 odsto na iznos kirije, koji ide u republički budžet.
Na primer, za mesečnu kiriju od 300 evra, godišnji porez iznosi oko 720 evra. Kod pravnih lica, poput preduzeća koja izdaju stanove zaposlenima, porezi se uglavnom plaćaju, ali kod fizičkih lica često dolazi do izbegavanja obaveza. Ovo dovodi do rizika za obe strane: podstanari mogu ostati bez zaštite, a stanodavci bez poreskih olakšica ili u slučaju sporova.
Eksperti savetuju da se odnosi između podstanara i stanodavaca formalizuju pisanim ugovorima, posebno za dugoročne zakupe, sa klauzulama koje jasno definišu prava i obaveze. Overa ugovora kod notara sa izvršnom klauzulom je ključna za brzu zaštitu, jer omogućava direktno izvršenje bez suda.
Ovo je posebno važno u kontekstu rastućeg tržišta nekretnina u Srbiji, gde se broj iznajmljivanja povećava zbog migracija i ekonomskih pritisaka. Neprijavljeni zakupi ne samo da dovode do poreskih gubitaka za državu, već i povećavaju rizik od zloupotreba, poput neovlašćenog podnajmljivanja ili oštećenja imovine.
U svetlu ovih izazova, pravni savetnici pozivaju građane da se informišu o zakonima i izbegavaju neformalne aranžmane. „Ugovor je najbolja zaštita za obe strane“, ističu stručnjaci, naglašavajući da pravovremena prijava i plaćanje poreza sprečavaju komplikacije. Ova tema dolazi u fokus u trenutku kada se u Srbiji diskutuje o reformama zakona o nekretninama, sa ciljem bolje regulacije tržišta iznajmljivanja i zaštite ranjivih grupa poput mladih i porodica sa niskim prihodima.
Ako se ne preduzmu koraci ka boljoj kontroli, sporovi između podstanara i stanodavaca mogli bi postati još učestaliji, opterećujući sudski sistem i ugrožavajući socijalnu stabilnost.
