Србија до 1. маја 2028. године има намеру да обрише држаоце из катастра. Свако ко је уписан као држалац, а не као власник, односно не упише права својине, катастар ће га аутоматски избрисати. Шта ће бити након тога са тим некретнинама, још нико не зна.
Законом о поступку уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре прописано је да ако се најкасније до поменутог датума не стекну законски услови за упис права својине на непокретностима на којима је одређени грађанин уписан као држалац, надлежна служба катастра непокретности ће по службеној дужности обрисати својства држаоца тог грађанина и државине на непокретности, пише Данас.
То се односи и на људе који су државину стекну правним послом, наслеђивањем, одлуком суда или другог надлежног органа или по другом законом прописаном основу.
Адвокат Сања Перић каже да је држалац особа која има фактичку власт на ствари, дакле налази се у поседу неке ствари.
Он често има правни основ за упис у катастар непокретности са правом својине, али тај основ није достављен катастру непокретности.
Са друге стране, власник ствари је онај који је уписан у катастару непокретности са правом својине.
„Тешко је тачно знати о колико људи овде говоримо, али претпостављамо да то није мали број. Раније, у поступку израде катастра непокретости, на основу закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима било је прописано да ако се не може утврдити особа која испуњава услове за носиоце права на земљишту, онај који је последњи уписан у катастру непокретности са правом својине, уписаће се као држалац. Статус држаоца треба да се замени правом својине, јер државина није право већ само фактичко стање“, рекла је Перић.
Једино је својина право власништва. Државина и право коришћења су ограничени.
Недостатак правног основа је најчешћа препрека да се држалац упише са правом својине, то су обично уговори о продаји, поклону, решења о наслеђивању и друго.
„Ранији закон је прописивао да лице које је у катастру непокретности уписано као држалац може простим захтевом да се упише са правом својине, ако је од дана почетка примене катастра непокретности протекле две године (рок се мењао изменама закона) и ако треће лице не захтева упис права на основу исправе. Након тога је закон измењен и данас је потребно да грађани доставе правни основ“, додаје она.
А шта ће се после 1. маја 2028. године, ако неко не не успе да постане власник и избришу га као држаоца?
„Важећи закон о поступку уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре прописује само брисање својства држаоца. Још увек је рано да знамо шта ће конкретно бити са непокретностима на којима се обрише државине“, казала је Перић.
Неретко јавни бележници одбијају да овере уговор који за предмет има промет државине, али може да се пренесе у смислу наслеђивања.
„Ако је неко уписан на непокретности у својству држаоца, а рецимо, држава са правом својине, може да тужи државу, ако има довољан број година да путем одржаја и судским путем, дође до права својине. Или да се нађу нека документа од ранијих правних предходника. Било какав правни основ помоћу ког ће бити уписани као власници“, наставила је.
Како саветује наша саговорница, грађани лако могу да провере у јавној евиденцији катастра који је статус њихових некретнина или поседа.
Да би извршили увид у податке из Катастра потребно је да приступе сајту катастра непокретности (катастар.ргз.гов.рс) нађу одељак еКатастар јавни приступ затим изаберу катастарску општину и број парцеле, након чега могу у изводу базе података катастра непокретности у одељку “врста права” да виде да ли је уписана државина, својина или право коришћења. Извод из листа непокретности грађани могу да добију и подношењем захтева катастру непокретности путем адвоката или јавног бележника.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић најавио је нови закон под називом „Коначно своји на своме“ по коме ће легализација за 80 одсто објеката у Србији износити 100 евра. Тада је навео да у Србији постоји 4,8 милиона објеката који се користе без уписа права и употребне дозволе и које треба легализовати.






