Прочитај ми чланакУ последње време забележено је више случајева неовлашћеног "скидања" новца са кредитних картица грађана. Тако су једног 42-годишњег Београђанина непријатно изненадиле поруке на мобилном телефону са обавештењем да му је скинут новац и то у тренутку док је био на послу у ноћној смени.
Три поруке о томе да му је скинут новац са рачуна стигле су у размаку од неколико минута. У првој поруци је писало да му је са рачуна скинуто 29,16 евра, а у другој и трећој по 72,44 евра. Брзо је реаговао и позвао кол центар банке у којој има рачун.
Картицу су му одмах блокирали и обавестили га да сутрадан оде у банку да замени картицу и поднесе рекламацију.
Након неколико дана добио је обавештење банке да је основана његова рекламацији у вези са трансакцијом неовлашћеног коришћења платне картице 4. јуна, у укупном износу од 174,04 евра.
– На основу информација са којима тренутно располажемо Вашу рекламацију смо оценили као основану. У складу са чланом 61 Закона о платним услугама извршен Вам је повраћај средстава у укупном износу од 174,04 евра – навела је банка.
У обавештењу су навели да ће банка, уколико се накнадно утврди да је код рекламираних трансакција постојао и пропуст 42-годишњег Београђанина код извршења уговорених обавеза (на пример, да предузме мере заштите персонализованих сигурносних елемената), обавити корекцију извршеног повраћаја средстава.
Још горе је прошао један 39-годишњи Београђанин који је за Еуронеwс Србија рекао да су му 8. јуна буквално на свака три минута стизале поруке о трансакцији, после чега би уследила пауза, после које би поново долазиле.
Стигло му је, како каже, 19 таквих порука, а износи који су скинути кретали су се од 1.000 до 12.500 динара.
И он је поднео рекламацију банци и чека одговор.
Који су савети приликом коришћења картица?
Финансијски консултант Владимир Васић каже да се у случају када се користи картица за било која плаћања преко сајтова на интернету, то увек ради на провереним сајтовима.
Најбоље би било, додаје, да постоји посебна картица само за интернет плаћање која је одвојена од текућег рачуна клијента.
– То је једна од мера. Колико имате новца на рачуну, то искористите и после са другог рачуна пребацујете онлајн или како год, средства на ту картицу, ако се планира поново нека куповина преко неког сајта. То је увек тај елемент сигурности – рекао је Васић.
Он је навео да увек када се оставе подаци о картици, укључујући и број на њеној полеђини, практично остављени су ти подаци на сајту.
– Када се плаћа нешто на сајту преко компјутеру, и добије се обавештење о томе да ли неко жели да се запамте ти подаци о картици, увек бих саветовао да се подаци не остављају, јер у противном остају те информације на том сајту. Податке треба уписати само за ту одређену трансакцију и не треба остављати те податке негде похрањене на тој станици – рекао је Васић.
У случају када се новац скида са рачуна, а притом се картица не користи за плаћање, Васић каже да прво треба позвати банку да блокира картицу, а клијент ће добити објашњење о чему се ради.
Чести су, додаје он, такозвани фишинг мејлови у којима наводно банка тражи да укуцате број картице.
– Често људи оставе број. То се никада не ради, зато што банка тако не комуницира са клијентима, она нема потребе да тражи податке од вас – рекао је Васић.
Он је саветовао и опрезност приликом подизања новца са банкомата јер и ту постоји могућност да се скину подаци са картице који се могу неовлашћено употребити на било том сајту.
– Зато често поједини банкомати имају прекривени део над бројевима. Треба водити рачуна да ли постоји нешто чудно на банкомату, нека испупчена камера, нешто што одудара како се не би десило се заправо скину подаци скенирањем или снимањем – рекао је Васић.
Када је реч о неовлашћеном скидању новца са картице, учестале су те мање трансакције као у случајевима на почетку текста.
– Они који желе да вам скину новац, они ће у тим мањим трансакцијама, трансферима, да покушају да преваре и систем банке. Банке имају контролне механизме, али могу да им промакну управо те мале трансакције – рекао је Васић.
