Прочитај ми чланак
Двадесетак дана након што је шеик Мухамед бин Зајед „бацио око” на оштећене зграде Генералштаба у београдској Улици кнеза Милоша са намером да их, како су преносили медији, претвори у ексклузивни хотел, Министарство грађевинарства и урбанизма предложило је да се ти објекти избришу из регистра културних добара. Ако би здању архитекте Николе Добровића био укинут тај статус, потенцијалном инвеститору би биле одрешене руке да га преуреди како му одговара.
Као разлог за иницијативу упућену Републичком заводу за заштиту споменика културе, у саопштењу министарства наводи се потреба да се предузму неопходне мере санације објеката који су оштећени у НАТО бомбардовању 1999. године.
„Републичка грађевинска инспекција обавила је визуелни инспекцијски преглед зграде Генералштаба војске Србије у Београду која је оштећена у НАТО бомбардовању 1999. године. Делови зграде према Немањиној улици могу се урушити у случају елементарних непогода што представља непосредну опасност за живот и здравље људи, односно безбедност саобраћаја. Предлаже се власнику објекта да по хитном поступку предузме све потребне мере на том делу зграде како би била отклоњена евентуална непосредна опасност”, пише у саопштењу Министарства грађевинарства и урбанизма.
Стручне службе у овом тренутку сматрају да би Генералштаб требало да остане споменик културе, за шта је проглашен 2005. године, каже Миладин Лукић, помоћник министра културе у сектору за заштиту културног наслеђа.
– Мере заштите налажу да се очува аутентична спољашњост здања, да се оно не може порушити, али дозвољено је променити његову намену. Иницијативу да се скине заштита може да покрене свако, али да би се она спровела, мора се поштовати идентична процедура као и када је здање утврђено за културно добро. То значи да се морају изјаснити републички и градски заводи за заштиту споменика културе и Министарство културе – истиче Лукић.
Коментар Републичког завода за заштиту споменика културе јуче нисмо добили јер је, како нам је речено, директорка на службеном путу, а у градском Заводу за заштиту споменика културе кажу да им иницијатива још није стигла, а када стигне о њој ће се изјаснити.
Одговор на питање да ли је ова иницијатива само крчење пута за продају Генералштаба у Министарству одбране јуче нисмо могли да добијемо, а обећали су да ће одговорити следеће недеље.
Иницијатива је обрадовала Србољуба Панића, помоћника директора Републичке дирекције за имовине која је и пре шест година такође предлагала да се са Добровићевог здања скине заштита. Тада није било позитивног одговора надлежних.
– Апсурдно је што је Генералштаб добио статус културног добра шест година након што је оштећен. Да није било тог статуса, зграде би вероватно већ добиле новог власника који би рушевине заменио новим објектима, саграђеним у складу са урбанистичким плановима. Кад смо продавали Савезни МУП 2007. године и за њега добили 30 милиона евра, Генералштаб смо могли да продамо за двоструко више, ако не и за 100 милиона евра због величине плаца и потенцијалног простора за градњу.
У то време било је много заинтересованих инвеститора, али нико није хтео да купи културно добро зато што не би могао да га поруши. Сада бисмо због кризе на тржишту некретнина за њега могли да добијемо око 50 милиона евра – процењује Панић и каже да је чуо да је шеик заинтересован, али да дирекција формално није добила понуду за куповину, али шеик би могао да је упути садашњем кориснику, Министарству одбране или директно Влади Србије.
Последњи пут кад се Министарство одбране, на чијем челу је тада био Драган Шутановац, изјашњавало о будућности Генералштаба, закључено је да држава нема довољно новца за обнову грађевина и да би било најлогичније продати их у постојећем стању.
Санација могућа и без укидања заштите
Укидање статуса културног добра Генералштабу не мора бити неопходно како би здање било санирано. То признају и у републичкој грађевинској инспекцији.
– То зависи од пројекта којим се мора дефинисати да ли ће бити предузета реконструкција или неки већи захват. Пројекат мора да одобри Министарство културе, тако да наш извештај не прејудицира евентуалну промену статуса здања. Инспекција је сачинила записник после прегледа зграда и доставила га нашим надлежнима у Министарству грађевинарства. Претпостављам да су они формулисали предлог да се укине статус културног добра – каже Јелена Милосављевић, начелница републичке грађевинске инспекције.
Пошто је Генералштаб одавно оштећен, упада у очи да је тек сада, после шеикове посете, инспекција одлучила да затражи хитан поступак санације. Јелена Милосављевић наводи да је преглед после којег је издат тај налог био редован.
– Много пута смо покушавали да се са надлежнима из Министарства одбране споразумемо о хитној санацији. Али нисмо успели – каже Милосављевићева.
У центру Београда око 50.000 метара квадратних
Зграде Генералштаба грађене су од 1956. до 1965. Зграда „А” има 12.654 метра квадратних, а зграда „Б” 36.581. Снаге НАТО-а у два наврата гађале су здање (у ноћи између 29. и 30. априла и у ноћи између 7. и 8. маја 1999).
Архитекта Никола Добровић је за ово остварење добио Октобарску награду града. Осим изражених каскадних форми, грађевина је препознатљива по фасади од робусног камена мркоцрвене боје из околине Косјерића на који су налегле беле углачане мермерне плоче са острва Брач.
Званична најава шеикове заинтересованости
Александар Вучић, министар одбране и први потпредседник владе, изјавио је пре три недеље, када је угостио шеика Мухамеда бин Заједа, да постоје велики изгледи за улагање из Уједињених Арапских Емирата у обнову зграде Генералштаба.
– На том месту ће, уместо рушевина и ругла у центру града, бити ексклузивна зграда. Србија ће подићи споменик свима који су страдали у агресији НАТО-а – рекао је Вучић, а пренеле су агенције.
Д. Мучибабић – В. Вукасовић
(Политика)
