Прочитај ми чланакУ Србији око 150.000 људи старијих од 65 година нема право на пензију, показује последња анализа Популационог фонда Уједињених нација. Главни разлог је један услов који мора да буде испуњен – у пензију се не може без 15 година радног стажа. Другог решења на папиру има, али у пракси ствари нису тако бајне.
Мушкарци у Србији могу да се пензионишу са 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Старосна граница за жене је 63 и по године живота и такође 15 година стажа.
Без обзира на пол, грађани могу да се пензионушу и са 45 година стажа, колико год да су стари.
Међутим, истраживање УН показује да пензионисање за чак око 150.000 људи „кочи“ управо мањак стажа.
Наиме, грађани који су радили мање – макар то било и 14 година, а за све то време уредно плаћали доприносе, немају право ни на какву пензију.
Како истиче др Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право, Закон о пензијском и инвалидском осигурнају врло јасно одређује да су два услова за одлазак у пензију године старости и радног стажа. Ко је радио макар и дан мање испод границе – нема право на пензију.
Гордана Матковић, програмска директорка Центра за социјалну политику и бивша министарка социјалне заштите у Влади Зорана Ђинђића, каже за „Нову“ да не постоји могућност за било који износ пензије или накнаде без довољно година стажа.
„Тих 15 година је амин“, каже она.
Саговорница објашњава да и већина других земаља има минималан број година стажа, а за пример државе која нема, наводи Немачку.
„Међутим, у Немачкој не постоји износ минималне пензије. Када тај износ постоји, као код нас, мора да постоји и минималан број година стажа“, објашњава Матковић.
Да ли постоји решење?
Један од доприноса које послодавац плаћа за своје запослене јесте допринос за случај незапослености. Марио Рељановић управо ово износи као потенцијално решење, али постоји неколико „цака“.
„Постоји могућност да ако сте радили 13 или 14 година, будете у евиденцији Националне службе за запошљавање, али највише две године“, објашњава Рељановић.
У пракси, објашњава саговорник „Нове“, то значи да грађанина са недовољним стажем у том периоду „покрива“ са малом накнадом И уплаћује доприносе.
„Међутим, ово право се стиче само ако испуњавате специфичне услове. Један од њих је да су доприноси за случај незапослености били уплаћивани 12 месеци непрекидно, или 12 месеци са прекидима, али ‘унутар’ 18 месеци“, наводи Рељановић.
Он додаје да проблем може да представља то што се пажња обраћа и на разлог одлажења са последњег радног места.
„Услов се испуњава ако је грађанин престао да ради јер је био технолошки вишак, ако је фирма у којој је радио престала да постоји, ако му је истекао уговор на неодређено а послодавац га није продужио и слично. Међутим, ако је запослени сам дао отказ, онда губи ово право“, објашњава наш саговорник.
Према речима Гордане Матковић, ако неко има мање од 15 година стажа, начин да ипак обезбеди себи пензију је уплаћивање добровољног осигурања.
„Грађани могу добровољно да уплаћују пензионо осигурање. То се ради невезано од радног стажа“, каже Матковић.
Рељановић такође објашњава да осим модела пензије који је користи у Србији, постоји и други који код нас није заживео, а представља добро решење.
„Код нас се колоквијално тај модела зове социјална пензија. У свету то значи да свака особа старија од 65 или 70 година, зависно од државе, аутоматски добија пензију“, каже наш саговорник.
Када је реч о потребном радном стажу да би се остварило право на социјалну пензију, у појединим државама од износи шест месеци, негде пет година, а негде минимални радни стаж уопште не постоји.
„Такве пензије су минималне. Примера ради, у САД социјална пензија износи око 700 долара, што из нашег угла може да делује као добар износ, али у Америци од тог новца не може да се живи, а сличан је износ и у Канади“, каже саговорник „Нове“, али додаје да, и поред тога што тај новац није довољан, „боље је него ништа“.
Које групе људи немају право на пензију?
Од свих грађана Србије, каже Рељановић, услове за пензионисање најчешће не испуњавају они који су се бавили самосталним делатностима и пољопривредници.
„Пољопривредна пензија је уведена, али не за оне пољопривреднике који нису плаћали доприносе, а њих има доста“, каже Рељановић.
Такође, велики број људи који не испуњавају услове за пензију су заправо били запослени, али нису знали да послодавац није плаћао порезе и доприносе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 27, 2023
