Прочитај ми чланак
Банке у Србији немају правни основ да траже од грађана потписивање пристанка клијената да промене на њиховим рачунима буду доступне пореским органима Сједињених Америчких Држава, сложни су Родољуб Шабић, представници Народне банке Србије и Министарство финансија, пише Политика.
Ипак, за сада је само повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности јавно затражио од банака да се изјасне о томе зашто условљавају пословање с новим клијентима потписивањем ових изјава и позвао државне установе да испитају ове тврдње грађана.
Међудржавни споразум о контроли пореских обавеза Американаца још није потписан, а банке га спроводе и над грађанима Србије, фото: РТ
Како незванично сазнаје Политика, поједини банкари у Србији су потписивање уговора са потенцијалним клијентом условљавали са потписивањем сагласности да се његови подаци прослеђују америчкој Пореској управи. Неке банке су се у свом раду позивале на прописе Народне банке Србије, док су други службеници одустајали од овог захтева – ако би клијент запретио тужбом код НБС-а.
Представници НБС-а, истакли су јуче да нису издавали препоруке банкарима овим поводом. Из овог произлази да су банкари радили на своју руку или да су одлучили да унапред почну да примењују најављене, али непотписане међудржавне споразуме.
„Министарство финансија обавестило је Народну банку Србије почетком јула о потписаној Потврди намере Републике Србије да закључи међудржавни споразум поводом примене одредаба ФАЦТА прописа (Закон о доследној примени пореских прописа на рачуне у иностранству), који подразумева закључење билатералних међународних споразума, у конкретном случају између влада Србије и САД”, навели су представници Народне банке Србије у јучерашњем саопштењу за јавност.
Овај споразум неће се односити на грађане Србије, већ му је циљ, како кажу надлежни, оптимизација наплате пореских прихода САД од њених пореских обвезника.
Предметни споразум који би требало да буде потписан у наредних неколико месеци, не односи се на наше грађане, па Пореска управа САД неће имати законско право да тражи податке наших грађана и правних лица. Суштина споразума је извештавање о одређеним променама које држављани САД и правна лица регистрована у Америци (укључујући и лица под њиховом контролом) имају код домаћих банака и финансијских институција. Домаће банке ће те податке достављати Пореској управи Србије, а ова ће их даље у одређеној процедури достављати америчким властима, објашњавају у Министарству финансија.
Овај споразум који би требало да буде потписан током наредних неколико месеци, биће након тога упућен на ратификацију Народној скупштини Србије. Никоме није јасно како је могуће да су поједине банке својевољно потурале клијентима да потпишу изјаве да се слажу са тим да њихови подаци буду достављени Пореској управи САД. Такође, у току јучерашњег дана надлежни се нису изјаснили да ли ће овим поводом испитати рад банака и евентуално казнити оне који су „спроводили” непостојеће прописе.
Нико од банкара званично није хтео да коментарише најновије жалбе грађана. Али, како незванично сазнајемо, неке банке су ове клаузуле уградиле у своје компјутерске програме и без сагласности клијента са овом изјавом службеник једноставно није могао да настави унос података и да отвори рачун клијенту. Такође, грађани су се жалили да их поједини банкари нису ни обавестили о изјавама које потписују, већ су ове одредбе прочитали у уговору тек када су га код куће пажљиво ишчитали.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, упозорио је јуче да је у свим ситуацијама када се обрада података врши на основу пристанка неопходно да тај пристанак буде не само информисан него и слободан. Уколико је условљен и изнуђен не може да производи правно дејство, а обрада података по таквом „основу” била би недозвољена, супротна Закону о заштити података о личности.
Евентуална претња ускраћивањем услуга због непотписивања овакве изјаве није у надлежности повереника, мишљење је Шабића, али представља кршење закона на које би требало да реагују надлежни, поготово НБС. Повереник за информације од јавног значаја изјавио је јуче за наш лист да банке не би тражиле пристанак грађана за евентуално прослеђивање података америчкој Пореској управи уколико би постојао закон који би прописивао ову обавезу.
Представници Министарства финансија истакли су јуче да се корисници услуга, у случају притужби на рад домаћих банка, могу обратити Центру за едукацију и заштиту корисника финансијских услуга при НБС-у.
Извор: Политика
