Подешавања / Settings

Међу 28 банака, сада је седам домаћих, од којих је пет у државном већинском или мањинском власништву, а две су у приватном власништву. На листи десет највећих банака мерено билансном активом три су домаће – Комерцијална, АИК и Поштанска штедионица. Међутим, Комерцијална банка, где је држава највећи појединачни акционар са уделом од 41,7 одсто, у […]

„Овај раст је већим делом резултат до сада највишег тромесечног раста динарских пласмана, за 27,9 милијарди динара, услед наставка динамичног одобравања готовинских кредита, укључујући и зајмове за рефинансирање, који се, по правилу, одобравају у динарима и на рокове отплате дуже од пет година“, наводи се у анализи НБС. Динарски кредити чинили су већи део пласмана […]

„Србија је имала развијен банкарски систем, али током такозване трансформације привреде током 2001. године, убијене су четири наше највеће банке, али њихова ликвидација још траје и оне и даље доносе добит, што говори о њиховој способности и могућности да опстану”, подсетио је др Митровић додавши: „Да је од тада до данас вођена другачије монетарна и […]

Последњих месеци банке све чешће спуштају камате, а све више грађана који имају стамбени кредит размишља да због мање камате пређу у другу банку и смање рату и до 50 евра месечно. На тај начин на кредиту од 50.000 евра могуће је уштедети и до 12.000 евра. Поступак, међутим, није нимало лак јер се не […]

Ни после готово пуних 13 година не назире се крај стечају четири наше, некад највеће и најмоћније финансијске институције. Имовина раскрчмљена. Законски рок за окончање поступка – не постоји.

Амерички фондови који откупљују лоше кредите већ су успоставили своје базе у Пољској и Чешкој за операције у Европи. Чишћење терена за планиране подухвате у Србији обавља финансијска жандармерија Запада.

Након што су им банке и НБС јасно ставили до знања да више не желе да преговарају о решењима за стамбене кредите у швајцарским францима, Удружење банкарских клијената “Ефектива” почело је озбиљно да ради на активностима којима ће блокирати рад банака.

Грађанима којима су незаконито повећане каматне стопе ових дана стижу обавештења од банака о смањењу и главнице кредита и рата.

Препустивши банкарско тржиште странцима, Србија је дошла у ситуацију да је у задњих десетак година најмање 30 милијарди евра изнето из земље од стране банака. Томе кумују понајвише кредити са валутном клаузулом.

Речима „не пада ми на памет“ Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, јуче је одбацила сваку помисао да би могла да примени мађарски или хрватски сценарио за решење проблема грађана задужених у швајцарским францима.

„Министарство финансија обавестило је Народну банку Србије почетком јула о потписаној Потврди намере Републике Србије да закључи међудржавни споразум поводом примене одредаба ФАЦТА прописа (Закон о доследној примени пореских прописа на рачуне у иностранству), који подразумева закључење билатералних међународних споразума, у конкретном случају између влада Србије и САД”, навели су представници Народне банке Србије у јучерашњем саопштењу за јавност.

Лични банкрот примењује се и у Немачкој, Француској, Белгији, али се у Србији такав модел никада није озбиљно разматрао.

Срећа у несрећи те приче је била што сам тада био млад и научио битну лекцију у животу: Нема сигурног посла и сигурне плате. Доњи веш, чарапе и послови се мењају.