О идентитету шпијуна из Управе криминалистичке полиције (УКП) МУП-а који је одавао тајне страним службама и даље се само нагађа. МУП, Безбедносно-информативна агенција (БИА) и тужилаштво се тим поводом још нису огласили. Иако званичне потврде нема, у јавности се спекулише да је реч о Вељку Попари, бившем помоћнику начелника УКП-а. „Политика” је јуче тим поводом позвала Вељка Попару. Овај полицајац није потврдио, али није ни демантовао оптужбе на свој рачун.

Фото: Марко Ђурица – Ројтерс

Упитан да ли је он страним службама одавао податке српске полиције уз молбу да прокоментарише довођење његовог имена са тим у везу, Попара је за наш лист кратко одговорио: „Не бих смео да коментаришем ништа. Законом о полицији је забрањено да говорим за медије без овлашћења. Извините”.

Према расположивим информацијама, Попара тренутно ради у београдској полицији на пословима аналитике. Претходно је био помоћник начелника УКП-а и био је задужен за међународну сарадњу и контакте са страним организацијама. На ову позицију постављен је у јуну 2013. године, када је шеф српске криминалистичке полиције био пензионисани генерал Родољуб Миловић који је смењен средином 2014. године. Миловић је између осталог довођен у везу са Дарком Шарићем, оптуженим за шверц кокаина. То, међутим, никада није потврђено нити на било који начин доказано.

Оно што би Попару можда највише могло да квалификује као наводног шпијуна јесте то што је пре доласка у УКП био начелник Одељења за опсервацију и праћење. Овај полицајац специјализирао је вештине и технике тајног праћења, осматрања, прерушавања. Он је аутор приручника и радова, између осталог и на тему криминалистичке опсервације у руралним срединама и тактике тајног праћења, па се стиче утисак да му шпијунске вештине нису стране. Чињеница је, међутим, да Вељко Попара није ухапшен, као и да за сада нису саопштени детаљи који би баш њега довели у везу са овим случајем.

Саопштавајући информацију о високом функционеру УКП-а који је одавао информације тајним службама, премијер Александар Вучић је сликовито описао како су шпијуни „радили”, наводећи да су се „пресвлачили по хаусторима зграда и састајали по парковима”, а податке предавали на УСБ флешу. Упитан да ли је неко ухапшен, премијер је одговорио, да ће о притвору одлучити тужилаштво.

Шта значи то да је откривен, а да притом није ухапшен полицајац који је одавао најзначајније информација из делокруга рада УКП-а која се бави сузбијањем организованог криминала и тероризма?

„Или нису смели да га ухапсе, јер је тај за кога је радио рекао немојте да се играте главом. Или није било довољно доказа да би могао да буде ухапшен”, сматра Момир Стојановић, некадашњи директор Војно-безбедносне агенције (ВБА). Стојановић за „Политику” тврди да „треће опције нема”. Он међутим указује да је шпијунажа најтеже доказиво кривично дело.

„У њему морате да докажете да неко прикупља тајне податке, али и да те податке некоме предаје – институцији, организацији или појединцу”, објашњава Стојановић.

Овај бивши безбедњак сматра да би после саопштавања информације да је откривен шпијун у полицији, јавност требало обавестити о овим детаљима – ко је он, за шта је осумњичен, да ли и где ради, за кога је радио. Кључно је питање, мишљења је Стојановић, да ли се случај шпијунаже користи у дневнополитичке сврхе или је држава чврсто решена да сузбије обавештајно-извиђачке субверзивне акције. Некадашњи директор ВБА прибојава се могућности да је реч о страху неких од актуелних политичара да подаци, које је осумњичени одавао, за њих могу да буду „шкакљиви”.

Стојановић наводи да има много функционера који дневно одају податке страним службама.

Извор: politika.rs

Ознаке: служба, шпијун