Прочитај ми чланакМуслимани територију Републике Српске доживљавају као своју државу, земљу, домовину. И сви Бошњаци у Републици Српској, без обзира на њихов социјални, економски или тренутни политички статус, имају (најмање једну) државу иза себе. То се не би могло рећи за све Србе у Републици Српској. Можда управо зато што је сви Срби не сматрају домовином.
Свечаној церемонији отварања Ферхадије, након 15 година од почетка обнове и 23 од рушења 7. маја 1993. године, присуствовало је више од 5.000 верника и велики број званица. ( Hakan Göktepe – Anadolu Agency )
Било би скоро немогуће пронаћи Бошњака који би изговорио пуно име Републике Српске. Па ипак, Република Српска данас је адреса пребивалишта за 172.000 Бошњака, показали су спорни, недавно објављени резултати пописа из 2013. године. Агенција Уједињених нација за избјеглице и расељена лица (УНХЦР) у извјештају од септембра 2011. године наводи број од 160.000 Бошњака који су се вратили у Републику Српску.
Незадовољни су враћањем имовине, могућностима запослења, буџетском подршком, језиком који говоре и највише комшијама. Тврде да су угрожени, занемарени, да немају право гласа, да им Република Српска отежава повратак. Статистика је, ипак, доста другачија. Стопа бошњачког повратка у Српску је од 35 до 38 одсто. Скоро 20 милиона марака издвојено је из републичког буџета само по позицијама капиталних грантова и дознака за финансирање повратка у Републику Српску у посљедњих пет година. До јула ове године 27.000 породица поднијело је пријаву за обнову имовине у Републици Српској. Обновљено је више од 70.000 стамбених јединица. Од 160.000 поднесених захтјева за поврат имовине ријешено је 158.500. Међу овим жељама за повратком далеко је највише бошњачких.
Резултати пописа из 2013. године, које је недавно објавила Агенција за статистику БиХ, показују удио бошњачког становништва у укупној популацији Републике Српске од око 14 одсто.
Свакако је то значајна разлика у односу на 400.000 до 500.000 муслимана који су на територији данашње Републике Српске живјели прије рата. Међутим, недавно објављени подаци илуструју изузетно значајно присуство бошњачког становништва, прије свега у градовима Републике Српске. Тако у Добоју данас живи више од 15.000 Бошњака, у Бијељини 13.000, Приједору 29.000, у Зворнику скоро 20.000. Такође, ту су и општине Градишка, Котор Варош, Козарска Дубица, Модрича, Милићи, Нови Град, Осмаци, Прњавор, Теслић, Угљевик и Власеница у којим живи укупно скоро 50.000 Бошњака.
Амбиције Бошњака далеко су веће. План постоји и проводи се. Први прави сигнал бошњачког јединства била је управо координисана пријава пребивалишта у Републици Српској пред попис 2013. године. Потпуно уједињен наступ странака с бошњачким предзнаком на изборима у Републици Српској на посљедњим изборима, те врло координисан и беспријекорно јединствен наступ „Домовине“ у политичком дјеловању и блокадама у Републици Српској само је логичан наставак. Бошњачки представници у Републици Српској о свему томе сасвим отворено говоре.
Поред Добоја у којем бошњачки кругови ратним гријеховима на кратком ланцу држе општинску власт која је за још мало слободе (и власти) спремна да прода Добој и у Заједницу општина турског свијета, Приједора из којег због муслимана дио републичке владајуће коалиције обара законе у Скупштини Републике, Зворника у којем се напоран рад на суживоту можда и исплати, те свих осталих градова који суживот граде с много већим изазовима, ту је свакако и Сребреница која, упркос најављеном заједничком кандидату, полако излази из радара српске политике. Тамо живи више Бошњака него Срба, а Република Српска и Србија након толико извињења и новца, још нису успјеле да прогурају српског начелника, а однедавно је њихова понизност и званично непожељна у тој општини Републике Српске.
Враћена имовина, сви безбједносни предуслови, обновљене џамије, грантови за повратак из буџета Републике, те из буџета БиХ, турских банака, УАЕ и других извора, квоте у Влади, у јавним институцијама, фондовима, предузећима… Све су то олакшавајуће околности, али нису разлози због којих је добро бити Бошњак и/или муслиман у Републици Српској. Муслимани територију Републике Српске доживљавају као своју државу, земљу, домовину. И сви Бошњаци у Републици Српској, без обзира на њихов социјални, економски или тренутни политички статус, имају (најмање једну) државу иза себе. То се не би могло рећи за све Србе у Републици Српској. Можда управо зато што је сви Срби не сматрају домовином.
