Да ли због носталгије или популарности гастрономије, ових дана интернетом, по форумима и сајтовима, круже рецепти преписани из књижице „Рецептуре за припремање јела у ЈНА”, с почетка осамдесетих година 20. века, све са ознаком некада постојећег Савезног секретаријата народне одбране.

 

 

На интернет адреси www.jna-kuvar.atwebpages.com сада и цивили могу дасазнају како су се правила хваљена и критикована јела више не постојеће војске.

 

 

Уз листу јела груписаних у неколико поглавља: напици, чорбе и супе, јела од јаја, рибе, сложена јела, роштиљ, поврће и варива, слаткиши и пите и главна јела, дате су табеле калоријских вредности као и практични савети за куваре за лакше сналажење и укуснију припрему.

 

 

Наравно, овакав садржај изазвао је бројне коментаре читалаца. Од оних који имају само речи хвале за јела која су конзумирали као војници до оних који сматрају да је укус војничког пасуља остао нешто најбоље што су јели само зато што је све остало било испод сваког нивоа, односно, да је тадашња храна за припаднике оружаних снага, које су браниле „од спољног и домаћег непријатеља”, била врло лоша.

 

 

Тако један од коментатора на једном хрватском порталу каже да је пасуљ био добар јер се кувао у великој количини. Други читалац рецептураспецијалногвојничког кувара, потписан именом Богдан, наводи да је служио војни рок далеке 1965/66. у Словенији, и да се радо сећа војничког пасуља који није тада био из конзерви већ се кувао са јунетином, али без зачина.

 

 

 

Дакле, попут СФРЈ и ЈНА, и храна те војске се и критикује и хвали. А сада ће сигурно бити оних који ће испробати рецепте за јела која су чинила ситим чуваре социјалистичког мира.

 

И да не заборавимо одговоре са почетка текста: дрнч је назив средства за чишћење оружја али су војници исти назив саркастично користили за јело неидентификованог садржаја које се често сервирало као главно, ККМ је конзервирани „кувани купус са месом”, мањерка је лични сет од метала за оброке који су војници носили приликом боравка на терену а џу-бокс је био дежурни војник у кухињи задужен за купљење тањира.

—————————————–

Војнички пасуљ, по правилима службе

Овај норматив обезбеђује око 6 дц готовог јела.

Пребран пасуљ потпити у одговарајућу количину хладне воде и држати га на хладном месту да се кваси од једног до три сата. Затим оцедити воду у којој је пасуљ потапан па га ставити у погодну посуду, налити хладном водом да огрезне и кувати од 10 до 15 минута до кључања.

У међувремену на врелу масноћу додати половину ситно сецканог црног лука и шаргарепе, сечене на ситније коцкице или рендану, мало пропржити, па додати месо претходно одвојено од костију и исечено на коцке. Све заједно динстати док не испари течност, скинути са ватре и одложити до употребе.

Из прокуваног пасуља оцедити воду па додати половину ситно сецканог црног лук, продинстано месо са осталим артиклима, по потреби налити топлом водом или фондом од костију да огрезне и кувати уз повремено доливање топле воде док сви артикли омекшају.

Преосталу масноћу загрејати, додати брашно и пржити да благо порумени. Кад брашно порумени, искључити грејно тело па одмах додати паприку у праху и туцани и ситно сецкани бели лук и све добро измешати.

Када пасуљ омекша додати ловоров лист, додатак јелима, концентровани сок од парадајза, претходно размућен у топлој води, посолити, уз стално мешање пасуља да се запршка не згрудва.

Пасуљ са запршком кувати 20 до 30 минута после чега, додати самлевени бибер, ситно сецкан першунов лист, пробати укус и по потреби досолити.

Делити кутлачом водећи рачуна да у свакој порцији буде и следујућа количина меса.

Напомена: Ако нема услова да се месо, шаргарепе или лук црни продинстају тада се ови артикли ситно исецкани (месо исечено на коцке) додају у пасуљ у време предвиђено рецептуром за динстане артикле па се све скупа кува док сви артикли омекшају и даље продужити поступак предвиђеном рецептуром.

Пасуљ се при кувању не сме мешати све до запржавања да не би дошло до ломљења зрна и загоревања.

—————————————–

СДО, босански лонац, маренда

Старије генерације општенародне војске сећају се и СДО-а. Суви дневни оброк се добијао у дане када се боравило ван касарни. Такође у сленгу, често се користио термин „босански лонац”. Тиме се називало чорбасто вариво са комадићима меса и кромпира. Такође, у језицима свих бивших република велике Југославије остао је термин „маренда” за слатку ужину, односно оброк између доручка и ручка.