Радимо дан-ноћ. Кад је мрак или дубока вода, ако не може возилима или чамцима да се приђе и одради спасавање, тада идемо ми.

Сиђемо у воду, загазимо мушки, ставимо човека на леђа и донесемо га до возила. Некад, кад падне ноћ, морамо да изгазимо пут испред возила да би оно могло да прође – прича мајор Жандармерије Славиша Ивановић.

Приликом спасавања дешавало се да иду у обилазак Обреновца великим возилима и да се једва пробијају.

– На терасама смо видели грађане који машу рукама и траже помоћ од нас. На једвите јаде се пробијемо до њих, до улаза, а онда не може чамац да приђе. Тада нам не преостаје ништа друго него да узмемо људе у руке и да их пренесемо. Вода је била до појаса, некад и већа – прича Ивановић.

Где се није могло кроз улазе, ишли су преко балкона или прозора на другом спрату.
– Одете по једног човека, тражите га, а онда нађете масу људи. Ту су били и хендикепирани, непокретни, није било довољно носила. Тада ставимо човека да седне у столицу и тако га пренесемо – објашњава Ивановић.

Све што се деси приликом спасавања, остаје дубоко урезано у човеку.
– Како да се заборави кад неко каже: „Помозите, жена и деца треба да се извуку одавде“. Дајемо свој максимум – каже Ивановић.

Како каже, није било ситуације да некога насилно извлаче. Уколико сматрају да људи могу и желе да остану ту где јесу, онда им донесу храну, воду и основне животне намирнице.

– Некад су људи очајни и, просто речено, не знају шта ће сами са собом, а камоли да се захваљују. Ми некад кажемо сами себи хвала за то што смо спасли некога – каже он.

(Блиц)

Ознаке: жандармерија, Обреновац, поплава, Србија