Прочитај ми чланак

ВЛАСТИ СЕ ИЖИВЉАВАЈУ НАД НАРОДОМ: Шта смо ми? Заврћете нам грејање, хоћете и воду

0

Петнаест породица војних пензионера, упркос претњама, одбија да напусти хотел у Савамали, који им је три деценије “привремени смештај“, пише Дојче веле.

Зграда треба да оде Београду на води, а пензионери да се другде сместе “привремено“.

screenshot

За новинаре у хотел нема уласка. На фотографијама које су станари показали новинарки Дојче велеа, виде се ходници преграђени најлоном због промаје и гомила кутија, раширених сушилица за веш јер у собама нема довољно места.

”То је колективни смештај, ту је мирис пасуља, купуса, веша, перете суђе на лавабоу па се окренете и ставите на машину за веш“, прича Миодраг Куљанин, који у ”Бристолу“ живи са супругом и сином.

У том хотелу у београдској Савамали некада је живело више од стотину породица војних пензионера који су након избијања рата деведесетих премештени из других југословенских република у Србију. Колективни смештај им је додељен привремено, како им је речено, до решења стамбеног питања. Али привремени живот у хотелској собици одужио се на 27 година.

Њихово питање поново је дошло на дневни ред у августу, када је на хотел стављен катанац јер треба да се испразни и преда на управљање “Београду на води“. Већина некадашњих станара је у међувремену исељена у нове привремене смештаје, али су у хотелу и даље петнаест породица, чистачица, мајстор и домаћица. Они већ три месеца живе под претњом принудног исељења. Прво су им искључили грејање, а сада добијају претње да ће остати и без струје и воде.

“Мирис пасуља, купуса и веша“

Када је 1992. дошао из Сарајева и добио собу у “Бристолу“, прича даље Куљанин, ипак је био задовољан, јер су за разлику од других колективних смештаја, станари ту имали барем засебно купатило.

“Кад прођете рат и изгубите све, онда сте задовољни и тим малим. Али шта боли човека, после 40 година радног стажа, од војске живим цели живот и никад против војске не причам: заболи кад колеге с којима сам до јуче радио овако поступају с нама. Шта смо ми, кунићи? Заврћете нам грејање да видите шта ћемо сада, хоћемо ли напоље, па хајде, сад ћете да нам заврнете и воду“, огорчен је Миодраг.

Иако им грејање ове зиме не ради, рачуни уредно стижу. Али рачуне су вратили с образложењем да услугу нису добили. “Ван сваког људског достојанства живимо, било шта више да кажемо је сувишно“, прича Радмила Радосављевић, удовица једног војног пензионера из “Бристола“. “Мој муж је умро у овом хотелу, ја сам три карцинома оперисала и 27 година нисам могла рођендане славити, пријатеље позвати, не могу ми доћи ћерка и унучад, немају где да спавају. И сад би они мене после 27 година у привременом смештају, опет у привремени смештај. Нећу.“

Мистерија 134 стана

Јер исељавање из хотелског смештаја за војне пензионере није значило решавање стамбеног питања, иако сада поуздано знају да су за њих били опредељени дуго очекивани станови. После вишемесечне преписке са институцијама и захтева да им се доставе документи, сазнали су да је Град Београд у мају Републици Србији дао 134 стана величине од 26 до 101 квадрата, да се реши питање станара “Бристола“, а Београду на води преда хотел “ослобођен лица и ствари“.

На основу те одлуке Града, Влада Републике Србије донела је 2. августа закључак да је сагласна да Град преда станове, те да ће Република бити уписана као титулар, а корисник ће бити Министарство одбране.

Ту, према речима станара, почињу њихове муке. Уместо да их Министарство трајно збрине, они доносе одлуку да њихово стамбено збрињавање измести из надлежног стамбеног органа и формира комисију која би корисницима привременог смештаја из Бристола требало да додели други привремени смештај. Од станова који су им првобитно намењени, издваја 33 једнособна и само неколицини њих нуди уговор на две године.

Али оно што Министарство назива једнособним становима, они називају гарсоњерама, а за поједине тврде и да нису станови уопште, већ локали у приземљу који нису предвиђени за становање. Радмила, која је била међу онима којима су станови понуђени, прво се запитала како на две године, кад они већ имају решење које каже “до решавања стамбеног питања“.

“Сутра опет састанак, каже ето договорили смо се с министром, може до решења стамбеног питања. Молим, реко’, јел то значи до гроба? Ја имам седамдесет година и решење стамбеног питања код мене је само гроб. То није решење, нећу ту собу“, препричава Радмила састанак у министарству.

Уговоре је на крају ипак потписало 25 породица. Они су сада, објашњава Радмила, дошли у ситуацију да пола пензије дају за те станове. “Обећано је да им се неће увећавати трошкови становања, али ево, ја сад плаћам 7.660 динара, а кад бих прихватила гарсоњерицу, платила бих још порез 1.800 за три месеца, инфо-стан, струју, воду, значи пола би ми пензије узели“, прича Радмила.

Највише је ипак боли што према том уговору, нико не би могао да јој дође. “Сад кад сам болесна, нема где ћерка која је лекар да дође да ме негује. Мене нико није имао да негује“, прича Радмила на граници беса и суза.

Протест у 5 до 12

Они којима уговори нису ни понуђени, углавном су расељени у друге колективне смештаје, такође “до решења стамбеног питања“. “Кад кажу да су 95 одсто решили, али како су решили? Знају по десет пута зовнути да напусте собу. Претили су људима“, тврди Радмила.

Њих тридесеторо не одустаје, јер аргументи су, тврде, на њиховој страни, јер имају и одлуке Града и Владе, али и решење којим им се соба у “Бристолу“ додељује до “решења стамбеног питања“, до чега и даље није дошло. При том подсећају да не траже ништа што им не припада, јер су станове у бившим републикама, које су кроз Војностамбени фонд већ отплатили, напустили под командом.

“Према нама се годинама крши и Устав и закони, а сви ћуте, председник Владе, председник државе, повереник за равноправност, заштитник грађана. Сад идемо на улицу. Тражимо разговор, јер они избегавају разговор с нама, и тражимо да се стамбено питање реши како закон каже, а не како су они намерили“, најављује председник Удружења војних бескућника Србије Владо Ђукић.

Симболично окупљање у четвртак (27. децембар) у пет до дванаест испред “Бристола“ одржава се под слоганом “Птице умиру певајући, војни бескућници чекајући стан“.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!