Прочитај ми чланак
Е, мој Танаско Рајићу! Да си знао какви ће Срби бити два века после твоје херојске погибије, да ли би остао сам поред топова?
Бој на Чачку
Ове, 2015, навршава се тачно два столећа како је кнез Милош Обреновић подигао Таковски, познатији као Други србски, устанак, чувеном реченицом: “Ето мене, ето вас, рат Турцима!“ Овоме је претходила Хаџи Проданова буна, која је избила септембра 1814. у селу Трнави код Чачка, и која је била последица страховитог турског зулума после пада Карађорђеве Србије. Трнавска буна је у крви угушена до децембра 1814, али, чим је гора зазеленела, Срби су, вођени Милошем, опет устали. Главни бој прве фазе устанка био је на Чачку. Битка је трајала месец и по дана, од почетка маја до средине јуна 1815, и у њој су Турци доживели потпун пораз, што је осоколило Србе и у свим другим крајевима, па се устанак претворио у пожар. У боју на Чачку, на брду Љубићу, истакао се херојски Карађорђев барјактар, Танаско Рајић, који је пао посечен од Турака, јер није хтео да напусти топове у тренутку кад су се устаници повукли пред надмоћнијим непријатељем.
Због својих заслуга у бојевима за слободу, Чачак у доба кнеза Милоша, а под влашћу његовог брата, господара Јована Обреновића („Киша паде, киша паде, те Морава дође, и потопи, и потопи Јованове дворе“ говори о његовом двору, који је сада зграда чачанског Народног музеја) постаје административно седиште нахије, у којој се развија урбанизам и школство, а 1837. настаје и Гимназија.
Све су ово разлози да се двестагодишњица Боја на Љубићу обележи свечано као централни празник у прослави Другог србског устанка. Међутим…
Шта је било, шта ће бити?
Ево старог извештаја „Гласа западне Србије“ о програму обележавања једне тако значајне битке, кључне битке Другог србског устанка (већина догађаја већ се одиграла, остаје понешто да се збуде):
О АУТОРУ
Владимир Димитријевић је Српски православни публициста.
Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао 2010. године.
Аутор је више од 50 књига и мнноштва зборника различите тематике: од духовне, православно – богословске и црквено – историјске, до књижевне, образовне културне и сектолошке.
“Према речима члана организационог одбора, Миладина Вукосављевића, за 21. мај планиран је Дечији ликовни мајски салон који ће организовати Народни музеј у Чачку. Потом следи Велики историјски час који ће спровести 23. маја ОШ “Танаско Рајић”. Духовна академија биће одржана 30. маја, а њу ће организовати свештеници љубићке и чачанске цркве. За 3. и 4. јун планирана је ликовна колонија КУД-а “Танаско Рајић” који ће, такође, истог дана организовати “Рајићеве дане”. За 5. јун предвиђена је свечаност поводом дана ОШ “Танаско Рајић”, откривање и освећење споменика овом великом јунаку и свечана Академија. У цркви Светог Кнеза Лазара 6. јуна биће одржана литургија, а у 10 сати код споменика Танаску Рајићу парастос који ће служити патријарх српски Иринеј и епископ жички Јустин. Главну свечаност поводом обележавања 200. годишњице боја на Љубићу организоваће Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије од 11 часова, а истог дана у Народном музеју у Чачку од 19 сати биће отворена изложба “Српска револуција обнова српске државности”. За недељу 7. јун предвиђен је Научни скуп “Други српски устанак и развој српске државности” који организују београдски Историјски институт и међуопштински Историјски архив Чачак.
Програм је био амбициознији, али због оскудице у средствима која је последица прошлогодишњих поплава, сведен је на разумну меру која ће, ипак, обезбедити достојно подсећање на заслуге предака”, рекао је Гласу западне Србије Миладин Вукосављевић из организационог одбора. Жртве су, наглашава, уродиле плодом, Србија је постала држава, и то је оно што ће се ове године славити. Да славље не би остало без трага, наводи он, сва свечарења су усресређења на уређење спомен комплекса на брду Љубићу, али и на објављивање публикације које ће младима представљати опомену за очување предачких тековина. “У првом реду ту ће бити два броја ревије “Љубић”, Зборник саопштења са научног скупа, летопис ОШ “Танаско Рајић”, а ако буде средстава другог издања приче о Љубићу, “Битка на Чачку” Радивоја Бојовића и нова студија “Круна српског Васкрса – о пропасти Карађорђеве и Хаџи-Проданове буне, о кнез-Милошевој буни и боју на Љубићу”, закључио је Вукосављевић.
„Оде санак пусти“ (Бранко Радичевић)
У Народном музеју у Чачку је још почетком августа 2010. састављен предлог за прославу два века устанка, који би подразумевао: уређење споменичког комплекса на Љубићу (споменик Танаску Рајићу подигнут је пре Другог светског рата); споменик господару Јовану Обреновићу у Чачку; панораму “Битка на Чачку 1815. године“; научни скуп “Други српски устанак“; разне видове издаваштва, културно – уметничких програма, информативне и туристичке пропаганде…
Све се, углавном, свело на локалне приредбе.
Зашто?
Одговор је, као и увек у земљи Страдији, «нема пара». Није него! А значај догађаја? Прво, град је заборавио да у свом грбу има 1815. годину, па главну реч води месна заједница. Тако ће Љубић добити и други споменик Танаску Рајићу, рад Дринке Радовановић. То је већ друга копија у Чачку: споменик војводи Степи Степановићу постоји у Кумодражу (такође рад Дринке Радовановић), а овај Танаску постоји у Страгарима. Да није споменика Надежди Петровић пред Гимназијом, све би биле копије.
Цинични «Гребићи» (тако Чачани зову своје суграђане са Љубића) већ су нудили решење: да се покуша с добијањем новца од државе и Европске уније тврдњом да је Танаско Рајић можда био «нестандардне сексуалне оријентације», каквој су били склони и неки Турци, па их је зато сам чекао поред топова на Љубићу. Не делује нереално! Сетимо се: геј парада у Београду октобра 2014. коштала је милион евра. Да би инциденти били сведени на минимум, ангажовано је око 6.800 полицајаца који су пристигли из свих делова Србије. Учествовали су Жандармерија, Специјалне антитерористичке јединице, Противтерористичке јединице, Интервентне јединице полиције из свих делова републике. О 1100 шетача на Прајду бринуло чак 6800 полицајаца. На једног геја – седам чувара! Ако је могло милионче за параду, може ли нека кинта за Танаска? Наравно, ово је само цинизам. Танаско се и дигао на устанак да би свом народу чувао образ.
Турци у Чачку, поново!
Кога брига за историју? Бизнис је бизнис! Држава Србија је двестагодишњицу Боја на Чачку дочекала још једним пуштањем хита „Хајде, Владо, кућу да продамо!“ (ово „Владо“ није вокатив хипокористика личног имена Владимир, наравно). Чачанска банка продата је у већинско власништво турској Халк банци. Ко је читао „Неоосманизам“ Дарка Танасковића, зна да се Турци враћају на Балкан. Између осталог, и на овај, банкарски начин, зар не?
Уосталом, није реч само о Турцима, него о „тежини ланаца“ као таквој. Јер, која страна банка има интерес да по повољним каматним стопама инвестира у домаћу привреду? Њихов интерес је да смање број радника, повећају профит и изнесу га у иностранство.
Пост скриптум или Милошеви увиди, то јест ново читлучење у Србији
Мој пријатељ Милош послао ми је низ упозорења на оно шта нас чека у америчко – вучићевском „рајском загрљају“. То јест, спрема нам се ново ропство, много горе од оног пре два века. Ево Милошевих увида (а као да нам их, из прошлости наше борбе за слободу, шаље књаз Милош):
НЕКАД
Крајем 18. века Београдски пашалук захватио је процес читлучења.
Читлук-сахибије су насиљем или због дугова отимали баштину српским сељацима, а они су тако остајали без земље, па чак и кућа.
Морали су да плаћају два данка. Један спахијама, други читлук-сахибијама.
Поред тога по селима су постављене субаше, тако да је обесправљеност и насиље, посебно сексуално, постало неподношљиво. Зато се сељак диже на устанак – хоће слободу верску, хоће слободу за своју породицу, и хоће право на своју земљу. Што је почело у Првом, наставило се у Другом србском устанку.
А ДАНАС?
Почетком 21. века повећавају се порези на станове и остале некретнине у Србији.
Нова валст гони порезима сиротињу из елитних и скупих делова Београда и осталих градова у Србији.
Сигурно се спрема и повећање пореза на куће и земљу по селима.
Осиромашени сељаци, или њихова деца, радници у градовима, неће моћи да плаћају порезе на земљу, посебно мале поседе, нити те поседе да користе.
Богаташи се спремају да купе земљу и укрупне поседе.
У питању су домаћи, али и страни богаташи, помињу се Арапи.
За крупне поседе недостајање радна снага.
Данашњи становници градова у Србији сигурно неће радити на фармама, пољопривредним пољима, шталама, пашњацима.
Има ко хоће…
Десетине хиљада емиграната из Авганистана, Курдистана, Ирака, Сирије, Сомалије, Еритреје, Либије…
Богати Запад уништио је њихове државе, радикални ислам отерао их је од куће, постали су људи без корена, на ивици глади без обзира на образовање, социјални статус, интелигенцију.
Постали су оличење људских бића уништених праксом „биополитике”.
Да ли ће опустела Србија да доживи судбину новог насељавања?
Домаћим и страним богаташима, као и владајућим политичким гарнитурама, битан је само профит.
Да ли ће после 200 година од 1815. и успешног Другог српског устанка, да се покрене обрнути процес?
Да ли ће Србија да постане земља искорењеног приградског становништва, које ВЕЛИКИ МЕШТРИ ГЛОБАЛИЗМА погрдно називају „био-маса”, „економске животиње”?
Да ли је све што се радило за стварање слободне, еманциповане и демократске државе у последњих 200 година било узалуд?
Да ли је могуће да ће се све жртвовати на олтару профита и неограниченог богаћења малог броја људи у Србји?
Моје питање:
Е, мој Танаско Рајићу! Да си знао какви ће Срби бити два века после твоје херојске погибије, да ли би остао сам поред топова?
Одговор Танасков:
Наравно да бих. Нису сви у току ова два столећа били кукавице и бедници као ви данас. Напротив – било је више јунака него кукавица. Али, и ви имате шансу. Ако се вратите Богу и себи, крсташу барјаку и слободи за коју сам војевао, неће вас задесити судбина из Милошевих увида. Но, то остаје на вама. Дао сам вам пример, па бирајте.
(Двери Српске)
