Док званичници у Београду и посланици Српске листе у Приштини најављују формирање Заједнице српских општина, истовремено умирују тамошње Србе да ће им она донети економску и социјалну сигурност и оно што највише желе - да остану на огњиштима.

Новинари “Блица” разговарали су са онима који на својој кожи осећају како изгледа живети на Косову и шта они очекују од ЗСО, али и српске званичнике питали шта је то што ће ЗСО донети у свакодневном животу.

Срби на Косову кажу оно што већ сви знају, да већ деценијама живе у ишчекивању. Да се сваким даном надају да ће бити боље, али и да нису ни превише оптимистични. Кажу да их ништа више не може изненадити, али и даље верују. У бољи живот.

Стојан Ј. из Грачанице верује да ће ускоро коначно настати ЗСО.

– Имајући у виду позицију Српске листе у новој влади и шта се све догађало претходне три-четири године, мислим да ће ЗСО врло брзо бити формирана. Пошто ће та асоцијација бити у складу са Уставом Косова, очекујем да ће имати овлашћења између невладине организације и новог нивоа власти. Међутим, бојим се да Београд неће имати много утицаја на ЗСО јер је то питање од националног значаја за Албанце – искрен је Стојан.

Како каже, највише страхује да ће многи Срби остати без посла.

– Ако се формира ЗСО у којем ће радити око 100 људи, то ће вероватно значити да ће се укинути институције које су биле под директном контролом Београда и у којима је запослено између 10.000 и 12.000 Срба. Шта ће бити са тим људима који ће остати без посла – пита се Стојан.

Помоћ Београда и даље је неопходна већини Срба са Косова.

– ЗСО ће испунити улогу ако Београд преко те асоцијације настави да шаље новац из буџета. Иначе, примера ради, запослени Срби у школству, здравству, пензионом осигурању мораће да се интегришу са албанским институцијама. У том случају многи Срби ће отићи с Косова јер не желе да раде у албанским општинама – сматра Стојан.

С друге стране, Часлав Милосављевић из Звечана тврди да ће ЗСО бити спас за Србе на Косову ако се, пре свега, окрену сами себи.

– Ова асоцијација нам је била потребна још пре три-четири године када је и основана комисија за њено формирање. На основу статута ова заједница нам је преко потребна јер се показало да пребацивање лопте између Београда и Приштине није више ни најмање корисно. У овој Заједници Срби на Косову ће коначно моћи да дефинишу своје национални, политички, социјални, здравствени, културни и сваки други програм, али зато су нам потребни млади, образовани и одговорни људи – наглашава Милосављевић.

Очекивања од Заједнице су велика и када је реч о повећању запослености.

– Доста су млади људи били на улици без посла, ово је прилика да уђу у установе и институције. Последњи избори показали су да је интеграција Срба у косовски систем при крају и зато би коначно требало да полажемо рачуне пред самим собом. Искрено, верујем да свако ко је поштен и вредан има будућност на Косову – каже Милосављевић.

Нажалост, на Косову и Метохији има и Срба који не знају уопште шта да очекују од нове асоцијације. Тако Дарко Димитријевић из метохијске енклаве Гораждевац истиче да су Срби јужно од Ибра у потпуности препуштени сами себи.

– Нас између 2.500 и 3.500 који живимо у Метохији, односно у Гораждевцу, Великој Хочи, Осојанима и Ораховцу нисмо обухваћени овом заједницом, тако да практично немамо шта ни да очекујемо нити нам се ко од званичника обратио. Тачно је да нас има најмање, али зато имамо највеће проблеме који се тичу опстанка Срба. Од узурпације земље, немогућности повратка преко незапослености младих, одлазака трбухом за крухом, до неразјашњених злочина. Ми смо овде потпуно незаштићени и обесправљени – истиче Димитријевић.

Ипак, остаје нада да ће бити боље.

– Представници Срба на Косову никада нису имали већу политичку тежину него сада. Због тога очекујем да ће коначно престати да се баве самим собом и да ће обратити пажњу на проблеме нас обичних људи. Невоља је да уопште не постоје канали путем којих званичници причају са обичним грађанима. Просто страхујемо да нећемо бити део приче опстанка Срба на Косову – подвлачи Димитријевић.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић умирује Србе на Косову и каже да ће им ЗСО донети економску и социјалну сигурност.

– Први бриселски споразум и низ пратећих докумената дали су обрисе те кровне политичке институције Срба на КиМ, дефинишући надлежности нашег народа у кључним областима за његов опстанак. То су области економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања, а додатне надлежности јој могу бити и накнадно поверене. Није потребно много објашњавати колико је важно да Срби сачувају своје право да се школују и лече у оквиру нашег система, јер то право им се готово свакодневно оспорава. Такође, ове надлежности дају ефективну могућност Заједници српских општина да очува економске препреке за опстанак Срба, спречи отуђење објеката инфраструктуре, али и за промену етничке структуре у општинама са српском већином – напомиње он.

Истовремено, додаје и да удела у подозривости Албанаца према СЗО има и тамошња претходна влада.

– Претходна влада привремених институција самоуправе у Приштини је међу Албанцима ширила неосновани страх да више права за Србе значи мање права за албански народ, што је био и један од њихових кључних аргумената за блокирање процеса оснивања Заједнице српских општина. Сада, у знатно измењеним политичким околностима, имамо више основа да очекујемо да ће политички представници Срба изнутра моћи да изврше снажнији притисак да се тај процес откочи – каже Ђурић.

Лична карта Заједнице српских општина

САСТАВ: Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш, Мамуша. Разговара се и о укључењу општине Гора, те општина Прилужје и Племетина (након формирања).

НАДЛЕЖНОСТИ: Пуна контрола у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног развоја. Власништво над локалним јавним предузећима. Заједница је отворена за сваку општину уколико њене чланице о томе постигну сагласност.

ЦИЉЕВИ: Унапређење живота повратника, развој демократије, заступање код централних власти у Приштини

БУЏЕТ: Финансије ЗСО се базирају на: доприносу чланова, приходима од услуга које пружа, њених предузећа или прихода који проистичу из њене покретне и непокретне имовине, трансферима од централних власти, доприносима, бесповратном помоћи, донацијама, као и финансијском подршком од других удружења и организација, домаћих и међународних, те од Србије. ЗСО је ослобођен од плаћања пореза.

СТРУКТУРА:

-Статут, као врховни акт

-Скупштина са представницима које именује свака од општина

-Председник, који представља ЗСО, а бира га скупштина

-Савет, који чине 30 чланова из редова житеља општина и градоначелник

-Одбор, који чини седам чланова и функционише као “влада” – доноси одлуке на дневном нивоу

-Управа, која ће помагати раду заједнице

-Канцеларија за жалбе

ГРБ И ЗАСТАВА: Заједница има право на званична обележја (грб и заставу) у складу са законима Косова.

Општине:

Лепосавић

Звечан

Северна Митровица

Зубин Поток

Грачаница

Ново Брдо

Ранилуг

Партеш

Клокот

Мамуша

Штрпце

Извор: blic.rs

Ознаке: заједница српских општина на косову, Косово, Срби