Прочитај ми чланак
Борба се бије на свим фронтовима, али, као и увек, најважнија је она која се води за умове. Опет су вратили „Фарму“ и „Великог брата“ да нас отрују до краја.
Дакле, не престају. Ратују против нас док нас сасвим не дотуку. Борба се бије на свим фронтовима, али, као и увек, најважнија је она која се води за умове. Опет су вратили „Фарму“ и „Великог брата“ да нас отрују до краја. Наравно, повратак системског лудила одмах прате скандали: прво је биоНазиф Гљива, за кога кажу да је, у доба рата у Босни, као прави исламски фундаменталиста ,певао о „једној раји“ зелене му трансверзале у БиХ, Санџаку и на Косову, позивајући младе џихадисте у „свети рат“ („Џихад,џихад,четир ноге!“), а затим ево и Ере Ојданића, који се,у своје време, истакао везом са ученицом седмог разреда, због чега је, кажу, сада (кад је дело одавно застарело!) и полиција реаговала, док су неке колегинице –певаљке предлагале да Ера буде кастриран, а јавила се и оштећена, која тврди да ће му тражити 500 хиљада евра због повреде приватности, па ће све што заради дати жртвама педофила.
Наравно да у том лудилу има система, како рече Шекспир. Боље рећи, то је системско лудило, чији је циљ да се баци прашина у очи Србији која не треба да види Најстаријег Топаловића, Вучића Бранковића и Тачића Бананамена на делу издаје Косова и предаје Срба америчком миљенику Тачију који се, сасвим случајно, је ли, нашао и у Ватикану на устоличењу новог папе, за кога нам наш министар vanjskih poslova каже да никад неће признати независно Косово (као што га, уосталом, ни Најстарији Топаловић, Вучић Бранковић и Тачић Бананамен, све са Цвијаном, Дрецуном и Оливером Ивановићем, никад неће признати; мислим, независно Косово). И наравно да Србија не сме да види своју смрт – буквално смрт!- која је прождире: јер, ове године ће се у школску 2013/2014. уписати 7000 средњошколаца мање, а укупан губитак ђака у школском систему од средине деведесетих година до сада је преко 300 хиљада. Да би се овај геноцид прикрио (у коме су, свакако, учествовали и ликови попут Тачића анд компану – ово је намерно ћирилицом!), дајте нам Еру Ојданића са седмакињом, која сад има 26 година и брани своју приватност, тражећи 500 хиљада евра одштете које ће поклонити жртвама педофилије, пошто није успела у некој од емисија типа „Ја имам таленат“ да заради толике паре, а ни да их поклони… И дајте нам Назифа Гљиву да нико случајно не помене како сваке године у Србији преко три стотине малишана оболи од малигних тумора као последица НАТО бомбардовања 1999. године…
И, наравно, сви треба да, најзад, схватимо да је афлатоксичко млеко много опасније од осиромашеног уранијума. Млеко је опасно јер обогаћено афлатоксинима, а уранијум је безопасан, јер је осиромашен. То је уранијум – социјални случај, за који у Србији Тачићи и Вучићи имају најшире разумевање, јер су били, нарочито Тачић звани Бананамен, на молитвеном доручку код Обаме, а Обама не би доручковао с њим да Шарић није човек о коме све знају и ЦИА и БИА, из чега се види да је Тачић сасвим невин, и да Миша Банана носи надимак у складу са стањем наше државе под заштитом Великог Брата из Вашинтона. Уосталом, зар Шарић није нови Голдштајн прекooкеанског Великог Брата (сећате се, наравно – то је лик виртуелног дисидента из Орвеловог романа „1984“)? После Младића – Шарић.
Прво је био неухватљиви Младић, а сад је још неухватљивији Шарић. А сасвим ухватљиви „емоушн“ Ђилас и даље је градоначелник Београда. А Пецонија су пустили јер му је дело застарело. И пустиће и све остале, само док продају Косово. Јер, шта је било са Драгићем и шлемовима? Шта је било са Давинићем и сателитом? Шта је било са Јањушевићем и Колесаром? Шта је са Томицом Милосављевићем и вакцинама? Шта је са Мирком Цветковићем, великим магом транзиције? Шта је са Чуметом Презаштићеним Сведоком и Универзитетским Генијем? А шта би са „афером Индекс“,чији оптуженици језде, и даље, кроз наше снове и нашу стварност, ваљда зато што су (про)дали дипломе толиким „генијама“ („Мој мишко је генија за вожњу“,како рече старији Крстић у „Ко то тамо пева?“) на власти, прошле и садашње, а вероватно и будуће? А Оливер Дулић, на почетку борбе са корупцијом привођени Оли, кажу, уписао постдипломске на медицини. У праву је човек. Болестан народ – лекари су му потребни.
Суштина проблема је у томе што овде људи не разликују информативни разговор, привођење, хапшење, судски процес, пресуду, правоснажну пресуду и одлазак на робију, него све то, сасвим у складу с насловима наших таблоида под контролом ЗНА СЕ ВЕЋ КОГА, изједначавају. Некад, кад видим таблоидну свест многих србијанских гласача, од муке поменем ону циничну реченицу Вудија Алена да је бољшевичка револуција настала кад су мужици схватили да су цар и баћушка иста личност. Шалу на страну (у свакој шали има и мало шале). У праву је био Иван Иљин, кад је рекао да је једна од претпоставки демократије и минимум обавештености бирача. Овде су „фармирани“ и „великозбратимљени“ гласачи опет спремни да на следећим изборима заокруже „емоушн“ Ђиласа, Вучића Бранковића и Тачића Бананамена, а, ако затреба, и Еру Ојданића све са седмакињом и Назифом Гљивом.
Но, чврсто сам уверен у оно што је говорио покојни Кијук: после свега што су Србији урадили, ако се очува 5% људи са јасном свешћу о томе ко су, шта су и куда иду, за Србију има наде, чим се промене светско – историјске околности (а мењају се, из дана у дан). Никакве „Фарме“ и „Велика браћа“ тада неће спречити општи препород – од биолошког до духовног. А до тада нам остаје, како рече Честертон, да гласно и јасно понављамо хришћански Символ вере и да се боримо против варварства. Задатак и тежак и лак у исти мах – тежак због силе која на нас иде, лак због величине Светиње коју бранимо. Стога, браћо и сестре, како би рекао краљевић Фортинбрас у „Хамлету“:„Go softly on!“
