Прочитај ми чланакИнститут за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут" објавио је препоруке за понашање током екстремно топлих дана.
Између осталог, савет је да се у становима током дана собна температура одржава испод 32 степена, а током ноћи на мање од 24 степена целзијуса.
Из Института за јавно здравље препорука је да се ноћни ваздух искористи да се просторије расхладе, па све прозоре треба отворити и држати ролетне, шалоне или засторе подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
У најтоплијем делу дана прозоре и засторе треба затворити, посебно оне на сунчаној страни. Помоћи ће и уколико се искључе вештачко осветљење и сви електрични уређаји који нису неопходни.
У неклиматизованим просторијама ваздух се може расхладити и ако се влажни чаршави окаче на отворене прозоре. Ако је стамбени простор климатизован треба затворити врата и прозоре.
Лекари указују и да вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35 степени целзијуса не могу да спрече опасност од здравствених проблема изазваних топлотом.
Савет је и да се избегава боравак напољу у току најтоплијег дела дана од 10.00 до 17.00.
Треба избегаавати напорне физичке активности, а ако је нешто неопходно онда то треба обавити у току најхладнијег дела дана, што је обично између четири и часова ујутру.
Из Института за јавно здравље упозоравају и да децу не треба остављати у паркираним возилима. За туширајте се препоручује расхлађена вода, а могу да помогну и хладне облоге, пешкири, сунђери, и купке за стопала.
За оне који морају да излазе препорука је комотна одећа од природних материјала, светлих боја, уз шешир и наочаре за сунце.
Савет је и да се користи памучна постељина, а подразумева се редовно уношење течности, пре свега воде. Препорука је и да се искључи алкохол и смањи унос кафе и газираних безалкохолних пића. Треба узимати мање, а чешће оброке и избегавати храну са високим садржајем протеина.
Из Института за јавно здравље Србије препорука је и да се одмах потражи помоћ ако неко осети вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или главобољу. У тим околностима што је пре могуће треба прећи у охлађен простор и измерити телесну температуру.
Уколико се неко не осећа добро због врућине и неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре може да помогне.
Ако се јаве болни грчеви у мишићима одмах се треба склонити у хлад или ући у расхлађени простор. Постепено треба уносити течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба потражите лекарску помоћ.
Лекару се треба обратити и ако у случају неуобичајених симптоме попут топле и суве коже и бунцања, или несвестице. Док лекар не стигне особу са таквим симптомима треба расхладити хладним облогама, дати јој течност и ослободити је вишка одеће.
