Тог 17. марта 2004. године више од 50.000 Албанаца, запаљена лажном вешћу од убиству дечака у реци Ибар, кренуло је на Србе. Почео је погром, страховит талас насиља који ће се заувек памти као „Кристална ноћ на Косову“, праћена сликом разуларене масе која навија, док човек на крову цркве манијачки, рукама и ногама, ломи крст са цркве Светог Илије у Подујеву. И победнички га баца на земљу.

Годишњица крвавог пира Албанаца на Косову

Река мржње и насиље зачас се разлила ка срединама где живе Срби. Са солитера јужне стране Ибра, који дели Косовску Митровицу, албански снајпериста је убио Боривоја Спасојевића (53) и Јану Тучев (36). Ка Чаглавици, српском месту надомак Приштине, кренуло је више хиљада Албанаца. Сличан сценарио и у Косову Пољу, Обилићу, Урошевцу, Ђаковици, Призрену… за два непуна дана Срби су били протерани из градова.

Убијено је 19 особа – осам Срба и 11 Албанаца, док се двоје Срба још воде као нестали. Повређене су 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с Албанцима штитећи Србе и њихову имовину од напада.

Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе. Ни 10 година касније за те злочине нико није одговаро. Деценију касније, број Срба је драстично смањен. На прсте се броје они који су се после албанских напада, пљачке и паљевина вратили у своје домове. 

(Вести)

Ознаке: годишњица, Космет, погром Срба