Прочитај ми чланак

У Србији нам продају и храну која није за људе

0

(Блиц)

Квалитет хране у Србији је веома различит – од оног за краљевске трпезе, до производа који нису за људску исхрану, изјавио је данас председник Покрета за заштиту потрошача Београд Петар Богосављевић
hrana
На тржишту се налазе и прехрамбени производи који не испуњавају основне захтеве у погледу микробиолошке исправности, уз тенденцију пада квалитета под утицајем смањене куповне моћи становништва и „изгубљеног“ система контроле, казао је Богосављевић.

Учествујући у дебати „Квалитет хране, здравље грађана и одговорности власти“ Богосављевић је истакао да је систем контроле у Србији доста ефикасно функционисао у периоду када су инспекције имале већа овлашћења и виши степен координације, уз системско праћење оног што се дешава.

Здравље грађана се погоршава због проблема квалитета хране, а бележи се знатно повећање незаразних болести као последице неадекватне исхране, казао је Богосављевић на скупу који су организовали Центар за демократију у сарадњи са Фридрић Еберт фондацијом уз подршку Народне банке Србије.

Нагласио је и да имамо обавезу да анализирамо проблем са свих аспеката, оцењујући да највећу одговорност за тренутно стање сноси власт, али и други – бизнис сектор, организације потрошача.

Осврнувши се на недавну аферу са афлатоксином, Богосављевић је рекао да су у тој ситуацији на површину испливале неспремност и све слабости, како система контроле, тако и бизнис сектора, и тврди да ће укупна штета од те афере бити већа од 50 милиона евра, и да ће нам се уместо да искористимо компаративне предности, цела та ситуација вратити као бумеранг.

Председник Центра за демократију Драгољуб Мићуновић истакао је да је Србија у процесу европских интеграција преокупирана пре свега политичким питањима, док теме као што је безбедност хране остају по страни.

Мићуновић је казао да „нисмо дорасли заједничком тржишту за које се припремамо“, додајући да морамо испунити све тражене стандарде, а као „лек“ за бољу и исправнију храну види конкуренцију, ојачање инспекцијских служби, едукацију произвођача.

Народни посланик Захарије Трнавчевић мишљења је да сваки произвођач хране у Србији треба бар једном годишње да прибави атест да је све у складу са ЕУ, јер „оно што је здраво за купце у ЕУ, добро је и за нас“.

Председник скупштинског Одбора за здравље и породицу Душан Милисављевић је истакао да систем контроле „треба вратити у законске оквире“ и у контроле више укључити државне лабораторије, уместо приватних као што је то сада случај.