Прочитај ми чланакСтолице уредно наслагане једна преко друге, полупразне и празне флаше жестоког пића иза шанка, празни сепареи, нигде живе душе, само тишина неуобичајена за један ноћни клуб.
Рано поподне је у петак, али би исто било да смо дошли и у поноћ. Јер клубови поново не раде. Због ширења вируса и раста броја оболелих од вируса корона, држава је увела нове мере, а једна од првих било је затварање клубова између 23 часа и шест сати ујутру.
“Клубови су затворени, то се тако каже”, истиче за Данас Миша Релић, представник Удружења ноћних барова и клубова, док неколицина конобара припрема ресторан у близини хале Пионир за почетак још једног радног дана. Дан пре, свега неколико столова било је заузето, каже нам. Њих петоро делило је бакшиш од 500 динара.
“Моја процена је да ће један просечан локал у Београду до 1. јануара дуговати три милиона динара држави. Добили смо 50 одсто попуста током ванредног стања, а почели смо да радимо тек 5. јуна, три месеца нисмо радили, рента нам је умањена за 50 одсто и то за месец и по дана”, истиче Релић. Зато, наглашава, очекују састанак са неким из градске владе, јер је између 15.000 и 20.000 радних места угрожено.
“Нико од нас не жели да отпусти раднике, јако је тешко наћи доброг конобара, јако је тешко доћи до доброг бармена. Добили смо три месеца помоћи и потписали да наредна три никога нећемо отпустити. Са новом забраном то је немогуће”, наглашава он.
Релић објашњава да је јануар јако лош месец за клубове, да оне најбоље због вируса нису искористили и да су у јуну радили један викенд нормално.
“Шест или седам месеци не радимо, хитно нам је потребна помоћ, минималци, да се ослободимо плаћања доприноса, да се рента спусти за 90 одсто, поставља се питање и зашто се фирмарина плаћа када не радимо”, напомиње Миша Релић. Он каже да су кредити са повољнијим условима добри, али их још нису добили.
“Треба да нам помогну да те кредите добијемо. Има 14.000 апликација, а решено је тек хиљаду”, истиче он. Релић подсећа да су и ресторани “на коленима” и да они раде са 40 до 50 одсто капацитета, а да је са ноћним клубовима ситуација још тежа.
“Мој клуб је отварање почео славно, имали смо пун капацитет првог викенда, да би са 600 гостију дошли на 137 колико их је било прошле суботе. Када тако падне посета то је минус. И даље се боримо, али ако у наредних седам дана не добијемо неку поруку, неку информацију о помоћи плашим се да ћемо почети масовно да отпуштамо”, истиче он и каже да обожава раднике који су са њим од почетка, али и напомиње да су они ти који му говоре да их отпусти како би спасио локал, да би имали где да се врате.
Још у марту је када је пандемија почела рекао, како каже, да ће све трајати до вакцине и зато је сада велики песимиста.
“Ако се пандемија врати у октобру сви смо готови. Ако нас тада затворе или нам кажу можете да радите до 100 људи, ми то не можемо да радимо. Договорили смо се на састанку са Аном Брнабић да направимо радну групу и план шта ћемо да радимо”, истиче он. Релић каже да нико не прича о профиту, већ о спасавању локала, запослених и опстанку не би ли од марта следеће године почели да зарађују и плаћају рачуне од од ове године.
“Пре јануара 2022. не очекујемо опоравак, само је битно ко ће да дочека тај јануар”, каже Миша Релић.
Попут њега и други клубови успели су да сачувају својим запосленима радна места. Зорица Чанадановић, ПР Барутане каже за Данас да то што нису отпуштали раднике сматрају малом победом и једино што им остаје је да се надају да ће се ситуација поправити у неком наредном, скоријем периоду.
“Отварање клубова почетком јуна иницијално је веома значило за опоравак ове привредне гране. Такође, показало је колико је људима недостајао ноћни живот, као део свакодневице, начина живота, дружња и уживања у музици и култури, које су свакако веома важне за ментално здравље људи. Викенд отварања је свуда био посећен, сви су океј радили, али је након тога дошло до пада у односу на претходне сезоне када су мај и јун заправо најбољи месеци летње сезоне. Све време био је присутан проблем са страним извођачима, аеродроми и границе још нису били отворени, неки извођачи и након отварања аеродрома нису могли да путују, мноштво планираних догађаја је одложено”, прича Чанадановић.
У односу на просечан јун у летњој сезони, овај је био неупоредиво другачији, напомиње она и каже да су почели са локалним извођачима и успели да се изборе за два страна гостовања током четири радна викенда у јуну.
Чанадановић каже да је немогуће проценити шта ће се дешавати убудуће, али да ће наставити да прате све што се дешава и спроводе све препоруке.
“Кроз наше канале комуникације ћемо и даље комуницирати са посетиоцима, и на тај начин апеловати на одговорно понашање, у нади да ће се новонастала епидемиолос̌ка ситуација брзо смирити и да ћемо, што је пре могуће, сви бити поново заједно, здрави и безбедни, и уживати у квалитетној музици и наступима”, истиче Зорица Чанадановић и напомиње да амерички стручњаци прогнозирају да ће се фестивали и концерти вратити у нормалу тек на јесен 2021. године.
Поједини су са три минималца успели да покрију трошкове макар за плате запослених, други су, међутим, били принуђени да отпусте део радника.
“Ефекти кризе на угоститељство су веома негативни, може се рећи, катастрофални. Били смо принуђени на отпуштање већине радника. Једноставно нисмо имали друго решење, иако су неки од тих људи радили за нас седам, осам и више година, нисмо могли да их задржимо”, каже за Данас Богдан Дончић, угоститељ из Београда.
Први налет по отварању ресторана, барова и клубова је, како каже, био солидан. Гостима је недостајао провод, храна и сервис који добијају у ресторанима, дружење са пријатељима.
“Са друге стране, мислим да смо се сви превише опустили, макар је то мој лични утисак. Последње две недеље откад је почео да расте број заражених цовид-19 вирусом, стање се значајно погоршало. Резултат је од 60 до 80 одсто пада промета, на граници опстанка смо”, напомиње наш саговорник.
Дончић каже да треба узети у обзир да су преоптерећени разним таксама и да је профит у угоститељству од седам до 16 одсто када се пређе одређена цифра која представља тзв. нулу у пословању, а која варира од објекта до објекта.
“Мислимо и да је негативан публицитет у медијима одмогао. Претерани наслови и текстови који наводе да ако уђете у ресторан гарантовано добијате цовид-19, застрашују људе”, истиче он.
Како су једна од најугроженијих грана, требаће им, како каже, значајна помоћ како би изгурали овај период, јер ако држава не буде помогла угоститељима – добар део њих ће да банкротира. То ланчано повлачи и друге последице, неће само угоститељи остати без посла, напомиње, већ и бармени, кувари, конобари и добар део домаћих произвођача пића (дестилерије, вински подруми) и намирница, али и дистрибутера, увозника.
“По отварању смо вратили све запослене на посао, али са овим прометом нећемо моћи још дуго да издржимо да одржавамо пословање. Потребна нам је помоћ државе. Имамо и предлог мера који смо спремили за Владу. Захвални смо им за почетак што су узели у обзир нашу молбу да са новоуведеним сетом мера не затворе ресторане пре 23 часа јер би на тај начин ресторани изгубили вечеру, која представља највећи део прихода за већину угоститељских објеката”, истиче Дончић.
Њихов предлог, као уосталом и власника ноћних клубова, јесте да се формира радна група како би се направио модел који би функционисао током јесени, када ће и ризик бити већи. Дончић каже да имају и предлог.
“Смањење ПДВ-а у угоститељству на 10 одсто у наредних годину и по дана, односно макар годину дана после нормализације пословања у пуном капацитету. Оваква мера је већ донета у Аустрији и Хрватској, од нама блиских земаља, рецимо можете да одаберете да ли желите да радите или да узмете помоћ државе, тамо је ПДВ на храну 10 одсто, Грчка, Мађарска”, истиче Дончић и напомиње да је међу њиховим предлозима и одлагање ПДВ-а, пореза на зараде, доприноса и свих дажбина за јануар 2022. године, као и ослобађање плаћања ренти у градским и државним просторима до дана почетка рада на 90 одсто.
