Ова прича је и апел добрим и хуманим људима којих је код нас било и биће, да својим новчаним прилозима помогну да ово троје дјеце, пред којима је живот, имају свој дом достојан човјека 21. века

Петнаестогодишња Милка, четрнаестогодишња Милена и седмогодишњи Мирко остали су без оба родитеља. Наиме, прво је, у 34-ој години трагично преминула мајка Љубомирка 8. маја 2012, а злом игом судбине, на исти дан, три године касније – напрасно је умро и 39-годишњи отац Мирко.

Са баком Милком и дједом Пантелијом, троје сирочади Милка, Милена и Мирко дијеле тугу у усамљеној старој кући, с надом да ће добри људи испунити њихов и сан њиховог „Таје“: да уселе у кућу коју је он започео.

„Највише ми недостају мама и тајо. Волио бих да живимо у оној кући што је он почео за нас да гради. Тамо ми је близу школа, другови, има игралиште“, каже седмогодишњи Мирко, за кога учитељица има само ријечи хвале, као најбољег „првака“ у разреду.

Милка је завршила основну прије неколико дана и биће ученик генерације. Уписаће се у Гимназију.

Не заостаје с оценама ни млађа Милена, а ових крхким дјевојчицама живот је на нејака плећа натоварио баш претешко бреме: помоћи старој баки, бити сестре, мајка и отац брату – мезимцу.

„Помажемо баки која се тешко креће. Брату у учењу, а бринемо и о његовом понашању у школи, али водимо рачуна да дјетињство испуни и игром, која му овдје недостаје, јер нам је најближи комшија удаљен више од пола километра“, говори Милена.

У центру села недовршена кућа Кузмановића. Мали сирочићи вјерују да ће добри људи помоћи да остваре свој и, како су га из милоште звали, „Тајин“ сан и преселити из старе куће туге, на пустој сеоској периферији.

„Овдје нас је све више страх. Послије „тајине“ смрти најтежа је ноћ“, тихо говори најстарија Милка.

(Banjalukalive)

Ознаке: апел за помоћ, сирочићи