Прочитај ми чланакТуристичке агенције покушаће да грађане Србије кроз разне погодности и попусте да мотивишу да се договоре са агенцијама за заменско путовање. Међу опцијама српске агенције виде и мотивисање путника да за нешто увећан износ који је дат агенцијама путују на неку другу одређену дестинацију.
Тако на пример ако је путовање коштало 200 евра за неку дестинацију, нудиће се и опција да се за 250 путује на неку другу дестинацију.
„Интерес свима нама је да путници дођу до пара, ми живимо од њиих. Интерес нам је да се не уруши њихово поверење у агенције“, поручују из YУТЕ.
Директор Националне асоцијације туритичких агенција Србије (ЈУТА) Александар Сеничић каже за „Нову“ да је битно да примире грађане да неће све агенције да пропадну и да им се објасни каква је објективна ситуација. Он наводи да вероватно неће правити рокове грађанима око датума путовања и да ће агенције водити рачуна да дају неке параметре да људима то буде прихватљиво.
Он подсећа да су агенције део новца које су путници уплатили неки потрошили како би преживели ових 19 месеци пандемије и да ће сви они који су трошили превише новца морати једног дана да надокнаде.
„Много је ту проблема и то клупко ако крене да се одмотава и крене да пропада велики број агенција то се сигурно неће завршити само на агенцијама и путницима, већ ће повући и превознике и ко зна кога све. Посебна прича је да тај проблем имамо и у домаћем туризму код реализације ђачких путовања и екскурзија где су домаће агенције нашим хотелима пребацили авансе, а ове агенције нису могле да раде ни 30 дана за ових 19 месеци јер није било могуће реализовати путовање зато што Министарство просвете није дало одобрење и те агенције су у великим проблемима. Притом хотели не враћају авансе које су потрошили за своју егзистенцију. Зато мора да се нађе решење“, упозорава Сеничић.
Говорећи о повраћају новца за нерализована путовања, Сеничић упозорава да агенције сигурно неће имати тај новац у јануару наредне године и додаје да се не може оћекивати да после три месеца посла који није био идеалан, него солидан надокнаде све трошкове које су имали за више од годину и по дана пандемије јер помоћ државе агенцијама, како каже, није било.
„Ми новац који је у иностранству не можемо да добијемо назад“, поручује Сеничић и додаје да су они бранша која је „потпуно девастирана“.
Он каже да је идеја повраћа новца била другачија када су доносили уредбу јер се мислило да ће ситуација око короне да прође.
Путовање током корона пандемијеПутовање током корона пандемије Фото:ЕПА-ЕФЕ/Ј.Ј. Гуиллен
Додаје да нажалост није тако и да имају на десетине агенција које су на ивици да затворе своја врата.
Он позива путнике да се договоре са агенцијама и да искористе своје путовање током наредне године јер је то најсигурнији начун да дођу до свог новца.
Наш саоговорник упозорава да ће инсистирање на повратку нвоца значити банкрот за већину агенција и да ће то довести путнике у други проблем.
„Ми се надамо да држава неће имати овако ригидан став као што је министарка Татјана Матић изнела, јер тај став је неразуман и ту губе сви – држава, путници, агенције. То је најгоре могуће решење. То што је министарка изложила да ће Грци сигурно вратити новац, важно је рећи да ми већински радимо са приватницима и власницима вила, а не агенцијама, тако да не постоји никакав начин да њих држава натера да нама тај новац врате. С друге стране, једна од ретких агенција с којом смо радили у Грчкој је банкротирала и ту негде имамо око три милиона евра, где 99 одсто тај новац нећемо видети. Ми већ ту имамо 3-4 агенције које су у проблему и које су већински радили с њима и сада те паре да зараде не могу и вероватно ће отићи у стечај“, истиче Сеничић.
На наводе министарке Матић да ће држава помоћи агенција повољним кредитима да врате дугове према клијентима, Сеничић каже да је мислио да ће министарка да се бави тиме да заштити паре грађана Србије, али да види да се о томе, како каже, није много причало. Он наводи да чак иако буду ти кредити, директор ЈУТЕ се пита под којим условима ће они бити и да ли ће бити ограничени.
„Ви ако имате овог тренутка 100.000 евра према путницима и да вам се сада понуди кредит и задужите се још 100.000 евра према држави и да још не знате да ли ћете моћи да радите на пролеће, па ко би то урадио и задужио се дупло. Био је у проблему за 100.000, а сада за 200.000“, наводи директор ЈУТЕ.
Он истиче да идеја непродужетка уредбе доводи у ситуацију да сви буду у великом губитку, те да од почетка пандемије туристичке агенције нису добиле помоћ као на пример градски хотели.
„Од почетка пандемије нисмо добили ниједан једини динар помоћи за туристичке агенције, нерачунајући помоћ за запослене, с обзиром да све што је дато за запослене се вратило држави врло брзо кроз порезе и доприносе и нисмо добили помоћ као градски хотели. Једино што нам је понуђено су кредити Фонда за развој за ликвидност, од 100 посто агенција колико је конкурисало, поготово малих који су тражили до милион динара, није реализовано за 19 месеци ни 30 посто тих захтева“, наводи Сеничић.
Крагујевац: У паници смо, оставили су малим агенцијама да решавају „државна питања“
„Ми смо сад буквално између две ватре. Министарка Матић каже да Грчка неће продужити Уредбу о заменским ваучерима, а из YУТЕ поручују да су хотелијери вољни да и следеће сезоне приме госте са ваучерима. За то време, клијенти нас зову и питају – где су моје паре’’, објашњава тренутну ситуацију са заменским ваучерима Биљана Станојевић, власница једне крагујевачке туристичке агенције.
Станојевић за Нова.рс истиче, да се она и све њене колеге које као субагенти продају аранжмане великих агенција, сада налазе у незавидној ситуацији и страхују шта ће се дешавати од 15. јануара следеће године, када туристи који не искорите заменски ваучер до 31. децембра 2021., према Уредби имају право на повраћај новца.
„Конкретно ја имам преко 50 одсто клијената који чекају новац, односно један део њих жели да искориисти ту уплату за следећу годину, али са друге стране, ако буде почео повраћај новца, плашим се да ће и они почети да траже свој део. Не знамо ни ми шта ће се све дешавати, али је једно сигурно, уколико дође до повраћаја новца, то је спуштено на нас, мале агенције’’ каже Станојевић.
Она објашњава да би у том случају, велике агенције, односно организатори путовања требало да врате новац субагентима, који на тај износ додају своју провизију коју су туристи уплатили приликом резервације, те да онда појединачно сваком клијенту враћају комплетан износ уплаћеног аранжмана. То би била „идеална“ претпостављена ситуација за решавање проблема са неискоришћеним аранжманима, међутим, у пракси је то тешко изводљиво, сматра наша саговорница.
„Овде се отвара нови проблем и питање шта да радимо са оним организаторима који су у међувремену прогласили стечај. Ко ће од субагената успети да објасни клијентима да то није више у нашој надлећности и да ми не можемо да владамо осигуравајућим кућама. Ситуација је заиста алармантна и плашим се како у таквим случајевима, бесним клијентима да објаснимо, зашто се њихов новац не враћа и ко је ту крив. Дефинитивно, ми не можемо да владамо државним питањима, а ово је сада постало државно питање“, указује Станојевић.
Она се оврнула и на изјаву министарске трговине, туризма и телекомуникација Татјане Матић, која је јавност обавестила да неће бити продужена Уредба о заменским ваучериима, те да је то договорила са грчким министром туризма на онлајн састанку.
„Ако ћемо искрено, на онлајн састанцима може свашта да се договори. Ово је озбиљна ствар коју би требало да прате одређене процедуре, прописи, потписи… како би све било законски дефинисано 100 одсто. Са друге стране, нама је реалније оно што YУТА каже и сазнање да су Грци заинтересовани да прихвате заменске ваучере и следеће године“, закључила је Биљана Станојевић из Крагујевца.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 27, 2021
