Прочитај ми чланак

Путовања и тероризам: Ове метрополе су најризичније због „терориста појединаца“

0

Директор Јуте Александар Сеничић апелује на грађане да се одговорно понашају приликом посета, јер је претња реална

Предстојећи празници, пре свега католички Божић, представљају највеће безбедносне изазове, упозоравају европски званичници.

Професорка Марија Ђорић за РТС каже да је све што се тиче безбедности и тероризма „смртно озбиљно“ и да ако званичници кажу да постоји реална опасност од терористичких напада и алармирају грађане на опрез, онда и наши грађани треба да то узму заиста озбиљно.

То су, пре свега, Америка, Велика Британија, Француска, Немачка и Аустрија, а од градова издваја Брисел.

Директор Јуте Александар Сеничић наводи да тај ризик нема много утицаја на грађане при избору новогодишњих аранжмана и апелује на одговорно понашање, јер је претња реална.

Европски званичници најављују додатни пакет помоћи, тежак 30 милиона евра, за јачање сигурности у рањивим областима и верским објектима.

Професорка Ђорић наглашава да је све што се тиче безбедности и тероризма озбиљно, и то „смртно озбиљно“.

„Када већ говоримо о тероризму и туризму, ја бих рекла да тероризам уништава туризам, али да туризам, с друге стране, привлачи тероризам“, оцењује Ђорићева.

Најризичније дестинације

Професорка указује да је важно да се нађе мера између апсолутне панике и оног нашег српског „неће мене ваљда“ и „сигурно се неће десити“. 

„Земље које ће свакако бити потенцијална мета тероризма су оне које су на било који начин укључене у овај сукоб у Гази. Мислим и на оне које износе ставове експлицитно, али и на оне за које се зна да подржавају конкретно Израел у овим акцијама у Појасу Газе“, наводи Ђорићева.

Сматра да ће на удару бити пре свега Америка, али подсећа да су званичници САД једини гласали против прекида ватре у Гази. Уздржана је, додаје, била Велика Британија, али и она је потенцијална мета.

Међутим, требало би обратити пажњу на Француску.

„Француска је земља која је тренутно врло интересантна са тог безбедносног аспекта, зато што има велику муслиманску популацију, званично око шест милиона. Можете мислити незванично колико је ту грађана муслиманске вероисповести, који се сигурно идентификују са патњом и страдањем становништва у Гази. Са друге стране, она има и велику јеврејску заједницу“, указује професорка.

Подсећа на нападе који су се већ догодили у Лувру и Версају, али списку небезбедних додаје и Немачку и Брисел. Додаје и да је Беч ангажовао 190 припадника војске да, поред регуларних снага, обезбеђују тај град.

„Неће бити толика опасност од терористичких организација и група, већ од тероризма појединаца. Многи млади људи ће се само радикализовати и оно што примећујемо у Европи, свакако јесте заправо пораст исламофобије, али и антисемитизма. И то је поларизација која ће свакако бити велики изазов за безбедносне службе“, оцењује Ђорићева.

Већа одговорност и опрезност

Међутим, Александар Сеничић сматра да, када је реч о грађанима Србије, то неће имати неког значајног утицаја на одлуку где ће боравити.

„Знамо и да у ранијим сличним ситуацијама када смо имали ратно стање, имали смо некакве терористичке нападе на разним дестинацијама и наши путници нису одреаговали на то. Дакле, и даље смо путовали на те дестинације. Слично ће бити и ове године“, наводи Сеничић.

Наглашава да је важно да се на грађане апелује да морају да се одговорно понашају, јер је претња реална.

„Да не иду на велика окупљања, да покушавају да избегавају таква места. Дакле, да свој боравак сведу ипак на некаква мирнија места на тим дестинацијама“, саветује Сеничић.

Ђорићева истиче да грађани морају пре свега имати безбедносну културу. То значи да се прво информишу које су земље у ризику.

„Друга ствар је да избегавамо масовна окупљања, јер тероризам воли масу. Маса му даје могућност што већег броја лаких мета, али и даје могућност спектакуларности што свакако је повезано и са медијима, ка чему стреме терористи“, упозорава професорка.

Не треба ни параноисати и упропастити себи празнике и путовање – не морамо баш викендом ићи по тржним центрима, затим на места масовног окупљања, као што су новогодишњи и божићни вашари.

Шта у случају терористичког напада?

Ђорићева указује да, „ако не дај Боже дође до терористичког напада“, појединац цивил може да уради само три ствари.

„Прва јесте да побегне, уколико има могућности за бежање. Друга јесте да се сакрије. Трећа могућност јесте, када се све то заврши, да информише снаге реда и мира“, наводи Ђорићева.
Сеничић каже да се највећи број људи приликом одабира новогодишњих аранжамана не распитује за ризике.

„Не питају људи, али оно што ми имамо обавезу да их обавестимо јесте да постоји евидентан ризик. И оно што је јако важно да им напоменемо да увек имају број телефона или туристичког водича са којим путују или наше конзуларног представништва, односно амбасаде у земљи у коју путују. То се показало, ево, и у ситуацији у Израелу када је кренуо рат“, нагласио је Сеничић.