Легендарни глумац Драган Николић преминуо је у 73. години после дуге и тешке болести, оставивши иза себе незаборавне филмске, позоришне и телевизијске улоге, по којима ће га памтити генерације на простору бивше Југославије.

Већ након улоге у филму Живојина Павловића „Кад будем мртав и бео“ било је јасно да је југословенска сцена добила нову фллмску звезду .Бриљарао је у улози Џимија Барке, сезонског радника лабилног морала који изгуби живот, а да није нашао своје место у друштву и у животу

Велику популарност донео му је лик Прлета из филмова и тв серије „Отписани“ и „Повратак отписаних“. Тихи и Прле освојили су публику од Вардара до Триглава. Остао је само Тихи.

“Драган Николић је био невероватан подржавалац живота, то што је он уливао ту радост живљења је нешто што се не мозе мерити ни са чим. Његова скромност и посвећеност професији је нешто што је најдрагоценије и сви треба да из тога уче, млади који долазе да кажу – ја бих волео да будем као он. Место Драгана Николића није упражњено, оно је затворено”, рекао је Војислав Брајовић.

Крајем седамдесетих пред публику стиже „Национална класа“ Горана Марковића и незаборавни Брана Флојд, а осамдесетих „Ко то тамо пева“ Слободана Шијана.

”Оно због чега га публика воли – био је велики шмекер, био је још много већи шмекер и даса у зивоту”, рекла је глумица Дара Џокић.

“Драган Николић био и остао неко ко је нисио дечачку дусу у озбиљном бићу и ствараоцу”, додао је њен колега Бранимир Брстина.

Ређале су улоге од вечитих губитника, момака са маргина, паланачких сањара, ликова са сумњивих врхова и друштвеног дна, шармера на прву лопту, Николић је био глумац без кога се не може ни замислити домаћа филмска и позоришна уметност, истакли су у Атељеу 212, у којем је играо од краја шездесетих.

“Оно сто га је красило није давао 5 пара на то, иако је одиграо гомилу филмова”, рекао је Гордан Кичић.

“Мени најтужније што је отишао последњи највећи. То ме брине и као глумца и као човека”, истакао је Бане Трифуновић.

Главне и споредне улоге остварио је у више од 80 филмова, између осталих, “Улога моје породице у светској револуцији “, “Бановић Страхиња” где је за улогу турског пљачкаша Алије наградјен Златном ареном у Пули 1981.

Добитник је свих значајних филмских награда укључујући Награду за животно дело „Павле Вујисић“ 2000. године

Као стални члан ансамбла Позоришта Атеље 212, у којем је од 1969. године, остварио је много улога. Играо је и Зведздара театру , али и упариском Тхеатре де ла Вилл.

Био је ожењен глумицом Миленом Дравић, са којом је заједно водио шоу-програм „Образ уз образ“ на РТС-у. За многе је Драган Николић био урбана легенда Београда, човек који је на много начина био симбол престонице.

Биће сахрањен у понедељак 14. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

 

B92

Ознаке: глумац, драган николић, Прле