Прочитај ми чланакОдборници Општине Тузи одлучиваће сутра по хитном поступку о подизивању спомен-обележја Ђурађу Кастриоту Скендербегу, а средства за подизање бисте обезбедиће албанска Фондација "Тријеши" из Њујорка, пишу подгоричке "Вијести".
Предлог да се ова тачка по хитном поступку уврсти на дневни ред доставио је председник Општине Ник Ђељошај, који је раније најавио да ће иницирати постављање споменика Скендербегу на две локације у Тузима – у центру и у Затријепчу.
Подизање споменика најављено је и у Улцињу.
Према документу достављеном одборницима, споменик треба да буде постављен на платоу истоимене основне школе у Затријепчу.
Рок за подизање споменика је до краја ове године.
https://twitter.com/srbininfo/status/1159149854033100801?s=20
Ко је био Скендербег?
Ђурађ Кастриот ( 6. мај 1405 — Љеш, 17. јануар 1468), рођен на светог Ђурђа добио је име по њему. Био је херој српског порекла из времена отпора Срба широм Србије (он је деловао на данашњој територији Албаније) према турским освајачима и исламизацији Србије и Европе. Према Гибону, Кастриотићи воде порекло од српског братства Браниловића (Бранила) из Зете. Ђурађев деда се доселио у Јањину у Епир као српски кефалија. Његов отац Јован Кастриот је имао титулу принц Епира, који је укључивао места Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер. Сахрањен је као православац и родољуб у дворишту манастира Хиландар на Светој Гори.
Ђурађева мајка Војислава, била је српска принцеза из породице Трибалда (који су дошли из области данашње Македоније). Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима султана Бајазита Међутим, његов отпор није успео. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност српских племића, Турци су одвели његовог сина Ђурађа заједно са браћом као таоце, и уврстили их у јаничаре.
Иако је Ђурађ напредовао у војној вештини и достигао висок положај у отоманској војсцви где је добио назив Скендербег, никад није заборавио отаџбину. Вратио се и организовао са српским народом своју војску која је прижила невероватан отпор турском окупатору. Користио је војне тактике помоћу којих је са мањим бројем Срба успевао да се одбрани од огромног броја Турака и Арбанаса.
Због невероватне храбрости и успешне борбе против Османлија, прво је почела да га глорификује католичка црква (иако је рођен као православац, потом отет као дечак и насилно потурчен, да би се опет вратио у православље по повратку у отаџбину).
Крајем 19. века, албански националисти (потурице) су, у недостатку своје средњевековне државе (то је била Србија) и њихових хероја, почели са албанизацијом Скендербега и његовог порекла.
Застава данашње Албаније је застава под којом је православни Србин Скендербег побеђивао муслимане Турке и Арбанасе. Двоглави орлови као симбол православља, осим на застави Србије, налазе се и на застави Свете горе. Православне орлове на застави Скендергбега су накнадно Арбанаси „рашчупали“ и окутили ресама, да не би били потпуно идентични орловима на заставама Србије и Свете Горе.
https://twitter.com/srbininfo/status/1159095354505211905?s=20
