Pročitaj mi članakHemijska kastracija se često vidi kao lakša alternativa doživotnom zatvoru ili smrtnoj kazni, a u pojedinim zemljama pedofil može da odbije kastraciju
Случај који је запрепастио Србију, отмица девојчице Монике Каримановић (12), поново је на светлост дана кроз бројне медијске натписе и коментаре изнедрила стару полемику. Она се односи на правосуђе, затворске казне за сексуалне предаторе, али и могућност кастрације.
Да подсетимо, у току је седми дан потраге за 12-годишњом девојчицом из Ниша. За њену отмицу сумњичи се Нинослав Јовановић, познатији као Малчански берберин, који је већ осуђиван због силовања.
Јовановић је претходно био осуђен на 15 година затвора због силовања и хапшен неколико пута, а иза решетака је био до марта ове године.
За свирепе злочине над децом одговарајуће казне нема, а тек у последњих неколико година се и у Србији говори о могућности увођења хемијске кастрације за силоватеље и педофиле.
Тај принцип заступљен је у бројним европским земљама, али и широм остатка света.
Нинослав Јовановић, Малчански берберин, Моника Каримановић
Монику Каримановић отео је, како се сумња, Нинослав Јовановић; Фото: Телеграф/Д.К, Фацебоок/Александра Цака, Фацебоок
Шта је хемијска кастрација?
Кастрација путем анафродизијских лекова. За разлику од хируршке кастрације, хемијска не уклања органе, нити је то облик стерилизације.
Иако има ефекта када је у питању лечење многих болести, па тако и рака, хемијска кастрација је постала ефекат борбе против сексуалних предатора.
Могуће је извести је и на мушкарцима и на женама.
Први пут хемијска кастрација употребљена је 1944. године када је коришћен диетилстилбестрол у сврху снижавања тестостерона.
Хемијска кастрација се често види као лакша алтернатива доживотном затвору или смртној казни јер доводи до ослобађња сексуалних преступника уз истовремено смањење или елиминисање шансе да понове злочин.
Деца, Туча, Школа, Школе, Насиље, Породица, Породици, Педофилија, Насиље над децом
У Пољској је кастрација обавезна уколико је жртва млађа од 15 година Фото: Профимедиа/Унитед Арцхивес/КПА
Земље у којима је кастрација дозвољена
На списку земаља у којима се на неки начин говори о хемијској кастрацији налазе се Аргентина, Индија, Индонезија, Израел, Нови Зеланд, Русија, Јужна Кореја, САД. И у Европи је списак дужи. Ту су Велика Британија, Немачка, Португал, Пољска, Молдавија, Естонија, Северна Македонија.
Да подсетимо, последња у низу је Алабама у САД, која је потписала закон по ком ће неки осуђени педофили морати да буду подвргнути хемијској кастрацији.
Закон налаже да ће они који су починили злочин над малолетником млађим од 13 година морати да почне са конзумирањем лекова неколико месеци пре пуштања из затвора.
Тако је Алабама постала осма држава у САД која је донела законе о хемијској кастрацији. Ту су Џорџија, Ајова, Луизијана, Монтана, Орегон, Тексас и Висконсин.
Џон Мани постао је 1966. године први Американац који је прописао хемијску кастрацију за пацијента који је имао педофилске нагоне. Калифорнија је, са друге стране, прва америчка држава која је почела да користи овакав вид кажњавања за злочине почињене над млађима од 13 година, уколико су починиоци на условној после другог злочина. Оптужени не може да одбије интервенцију, иако може да одабере хируршку кастрацију у супротном.
Педофил у неким земљама може да одбије кастрацију
У Пољској је кастрација обавезна уколико је жртва млађа од 15 година. Ако починилац то одбије, обавезно је да буде упућен на психијатријско лечење.
Педофил, педофилија, силовање, насиље у породици, злостављање, малтретирање, пла;
Фото: Пиxабаy
У Молдавији се сваки осуђени педофил хемијски кастрира, независно од његовог пристанка, док је у Русији овакав вид кажњавања обавезан ако је жртва млађа од 14 година.
Чак и Северна Македонија кажњава злочинце који се добровољно излажу медицинском третману смањења сексуалног нагона, уз смањење казне затвора. У случају да понове злочин тада се код њих обавезно примењује хемијска кастрација.
Индонезија је 2016. године усвојила закон који дозвољава хемијску кастрацију, док је овакав закон у Индији и даље у фази расправе и то после злочина који је шокирао земљу – групног силовања једне девојке.
Који су аргументи против хемијске кастрације?
Иако су експерименталне фазе у Шведској, Данској и Енглеској заиста показале да у мислима сексуалних преступника и њиховом понашању заиста долази до смањења сексуалних преокупација, постоје и бројне критике.
Наиме, сумњу у учинковитост ових лекова уноси „теорија“ да код сексуалних напасника није реч само о потреби за сексом, него је у питању насилништво и потреба за доминацијом, а такву природу лекови не могу да измене.
Док је летос трајала расправа у Алабами појавили су се такође неки аргументи против.
– То је заиста медицинско експериментисање и нема никакву основу у медицинској заједници. Они који су осуђени издржавају казне и ако законодавац не мисли да дужина казне одговара кривичном делу, може је увек ревидирати. Коришћење медицинског експериментисања у сврху одзмадне нема места у нашем правном систему – рекао је извршни директор америчке Уније за грађанске слободе у Алабами Рендал Маршал, додајући да је овај третман окрутан.
Како је предвиђено законом, осуђеници би три месеца пре пуштања из затвора требало да почну да добијају ињекције.
– Када држава почне да експериментише на људима, мислим да то крши Устав – рекао је Маршал.
Са њим је сагласан и тужилац Рејмонд Џонсон који сматра да ће се осуђеници најчешће суочити са законом.
– Могу да се позову на Осми амандман… Тврдиће да је то окрутна и необична казна за неког ко је своју казну одслужио и да сада буде доживотно кастриран – рекао је он.
Они који сматрају да је кастрација одговарајући начин кажњавања силоватеља и педофила говоре о два аргумента. Неки кажу да је то казна „која одговара злочину“. Са друге стране, теорије попут „око за око“ постоје вековима. Међутим, чак иако је ово оправдање генерално у реду, морална прихватљивост одређеног облика одмазде, попут кастрације, може да отвори бројне полемике.
Друго оправдање за казну је њена „одговарајућа вредност“. Када је осуђени преступник послат у затвор, уклањање из друштва делује као посебно одврац́ање јер та особа није у могуц́ности да почини ново насилно дело. Нема полемике око тога да ли је специфично одврац́ање ефикасно. Делотворност било ког облика казне као општег одврац́ања је контроверзнија. Расправа окружује питање да ли и у којој мери казна извршена онима који су проглашени кривима успева да одврати друге.
Случај Алана Тјуринга и Мајкла Џексона
Енглески математичар, логичар и криптограф Алан Тјуринг, који се иначе сматра оцем модерног рачунарства, осуђен је 1952. године за дело „велике непристојности“ пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру.
Како би избегао затворску казну прихватио је хемијску кастрацију. У то време хомосексуални чинови били су илегални, а хомосексуалност се сматрала менталном болешћу која би могла да се излечи хемијском кастрацијом.
Тјуринг је међутим претрпео и неке нуспојаве, као што су гинекомастија (раст груди) и надимање тела. Умро је две године касније, а сумња се да је починио самоубиство.
Британски премијер Гордон Браун 2009. године је објавио јавно извињење због „лечења“ Тјуринга након што је онлине петицију потписало 30.000 људи. Постухмно му је дато краљевско помиловање у децембру 2013. године.
Поједини британски таблоиди писали су својевремено да је чак и певач Мајкл Џексон хемијски кастриран и да је то урадио његов отац.
Како је тврдио његов лекар Конрад Мари, Џексонов отац Џо је то учинио сину како би на тај начин одржао његов висок глас.
Да подсетимо, Џексон је у неколико наврата оптуживан за педофилију.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
