Прочитај ми чланак
(Политика)
Вишеград – У Андрићграду, крај ћуприје на Дрини у Вишеграду, данас ће бити свечано отворен Андрићев институт и освештани темељи вишеградских Дечана – Цркве Светог великомученика кнеза Лазара и Светих српских мученика.
Са нових 10.000 квадратних метара простора стављеног под кров, од ледине на обали Дрине дошло се до центра културе и духовности Републике Српске за само две године.
Вишеградска ренесанса је почела 28. јуна 2011. године, када се, уз звуке багера, заорила Орфова „Кармина Бурана”.
Био је то почетак стварања јединог града у историји цивилизације посвећеног једном писцу – Иви Андрићу и његовом делу.
Андрићев институт, стуб културе у Републици Српској, почеће да ради у подне – добиће управу, а директор елитне установе биће Емир Кустурица. Намера је, наиме, да институт, уз САНУ у Београду и Матицу српску у Новом Саду, постане стуб српске културе. Биће одржана оснивачка скупштина, а засад је познато да ће на првој седници, поред Кустурице, творца Андрићграда, учествовати историчар Чедомир Антић, књижевник Матија Бећковић, саветник председника РС Перо Симић, саветник у београдској Задужбини Иве Андрића професор др Жанета Ђукић-Перишић, будући секретар института Данка Митровић.
Рад Андрићевог института финансираће две владе, Србије и РС.
У 1.485 квадратних метара, биће то класичан институт друштвених наука и уметности, модеран и међународно значајан, имаће сопствену продукцију, а по Кустуричиним речима, опсег рада биће „све референтно за времена која долазе”, биће то „место окупљања најумнијих и најутицајнијих представника народа”.
Ускоро ће бити установљено и престижно, финансијски најиздашније књижевно признање у овом делу Европе, Андрићева награда, која ће износити до 100.000 евра.
Истовремено, Академија наука и уметности РС промовисаће своја нова издања у Андрићграду: „Иво Андрић између истока и запада” (зборник), „Република Српска – 20 година развоја” (зборник), „О уставноправном положају РС” (монографија), „Дела Николе Кољевића”, „Језик и писмо у РС” (зборник).
Црква Светог кнеза Лазара и Светих српских великомученика, вишеградски Дечани, према Кустуричиним речима, бисер су Андрићграда.
Реплика Високих Дечана висока је 19 метара, у основи је димензија 24 са 18 метара, а грађевинарима су била потребна непуна два месеца да храм подигну!
Пре неколико дана на куполу је постављен крст, преостало је још да се ураде иконе у мозаику, а на Видовдан православно свештенство освештаће велелепно здање, објављено је на сајту Андрићграда.
Први пут ће на овом месту бити служена света архијерејска литургија.
Кустурица је, како се наводи, желео да храм буде обложен истим материјалом као и најзначајнија древна античка и хришћанска здања, па је тако и урађено: камен травертин допремљен је у Вишеград са турско-сиријске границе.
Поред највећег Трга Николе Тесле, Трг Петра Петровића Његоша постаће за Видовдан нова отворена позорница Андрићграда на којој ће бити представљен Кустуричин „Но смокинг оркестар”.
Биће отворена и нова управна зграда „ХЕ на Дрини”, а посетиоци ће моћи да виде и нови хотел, чија је градња у завршној фази.
Иначе, током прве две године градилиште Андрићграда посетиле су хиљаде страних знатижељника, а о утопијском граду мира извештавали су „Вашингтон пост”, „Паис”, „Велт”, „Република”, Телевизија Арт, „Хафингтон пост”…
У страној штампи осванули су наслови: „Мегапројекат”, „Подухват за страхопоштовање”, „Тачка спајања култура”.
