Прочитај ми чланакНе тако мали број жена ради док јој "стомак не пољуби браду".
Труднице у Србији, иако је трудноћа најчешћи узрок одсуства са посла дужег од 30 дана, све мање одлазе на боловање! Овај феномена објашњава неколико разлога – страх од губитка посла, беспарица али и страх да се жена „искључи“ из пословних дешавања.
Иако трудноћа није разлог за привремену спреченост за ради, претходних година, већина жена одлазила је на трудничко, малтене чим остане у другом стању. Данас се ситуација окренула, па позамашан број жена ради док јој „стомак не пољуби браду“.
Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), од 1. јануара до 30. јуна ове године, боловање дуже од 30 дана отворило је 32.416 трудница, а у истом периоду прошле године – 52.178. Дакле, 19.762 мање, што је још мало па дупло.
– У односу на исти период прошле године забележен је мањи број трудница које су се обратиле лекарској комисији ради оцене привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће – кажу у РФЗО за Телеграф.рс.
Без обзира на мањи број захтева за трудничко боловање, Фонд здравства је у првих шест месеци ове године на име накнаде зараде трудницама исплатио више него прошле.
– У периоду од јануара до маја 2017. године трудницама је на име накнаде зараде из средстава обавезног здравственог осигурања исплаћено 925,89 милиона динара. То је за 289,30 милиона динара више него у периоду јануар – мај 2016. године. Закључује се да су зараде трудница које су привремено спречене за рад у просеку знатно повећане у односу на прву половину 2016. године, а да се број случајева смањио – наводе у Фонду здравства.
Као могући разлог смањеног броја захтева за боловање, они виде то што труднице на лекарску комисију не долазе месечно као остали пацијенти већ само једном у три месеца.
Са друге стране, наш познати социолог Ратко Божовић сматра да су разлози другачије природе, али пре свега напомиње, да ништа не сме жену да натера да врши пресинг на своје тело.
– Мишљења сам да се ту ради о страху од беспарице, а пошто има случајева да су жене добијале отказ кад остану у другом стању, има и страха од губитка посла. То је велика безобзирност и дисквалификација слабијег пола. Такође, има и оних жена које се одлучују да раде до самог порођаја, јер оне саме не желе да се искључе из радно-професионалог окружења. Не треба заборавити да оне нису само ту да би рађале децу, већ су и друштвено корисне – каже Божовић.
Он подсећа да жене у свету раде готово до порођаја.
– Али, мера мора бити здравствено стање. Који год да је разлог у питању, а увек постоји мотив када се нешто ради, жена никако не треба да врши притисак на тело – поручује Божовић који додаје да су жене данас и мајке, и домаћице, и пословне жене.
Трудноћа да, подсетимо, није разлог за привремену спреченост за рад већ само болести или компликација у вези са одржавањем трудноће Привремену спреченост за рад утврђује изабрани гинеколог.
Трудница од дана отварања боловања има право на накнаду зараде у износу 100 одсто. Накнаду зараде за првих 30 дана обезбеђује послодавац а од 31 дана РФЗО.
Табела:
Број трудничког боловања (2017)
Јануар – 5.687
Фебруар – 4.885
Март – 5.583
Април – 5.084
Мај – 5.758
Јун – 5.419
