Прочитај ми чланак
(Милан Миленковић)
Тешко је пратити српске медије, а сузом не заливати одурна чоколадирања стварности, које они изводе. Шачица педера се, каже медијска бајка, самоиницијативно и спонтано окупила после протеста хулигана (!?) и поносно одлепршала од Владе Србије, до Скупштине исте. Оно, додуше, где би педери ишли, него испред Владе и Скупштине, једино ту и имају покровитеље.
Но, брине ме мало ова спонтаност, коју је већина прогутала ко свиња масну крпу.
Како су педери спонтано знали да је ситуација безбедна? Како су се полицајци спонтано нашли на лицу места, у пуној опреми? Како то да их, пошто тај скуп није био пријављен, полиција није разбила? И питање свих питања: Познато је да педери, скупа са својим симпатизерима, нису нарочито храбри, те их је полиција, после претходног прајда, развозила кући, да их неко не ишутира у полни орган, односно дупе. Јуче су се спонтано скупили и спонтано разишли. Откуд тај ничим изазван прираст храбрости? Да их нису опет, онако, спонтано, развезли кућама?
У позадини се одвија једна веома опасна прича, која свима промиче: Свако ко није на европској линији заштите свакојаких права, увелико се по медијима назива хулиганом. Реч „хулиган“, неосетно и испод површине, већ задобија значење речи „неистомишљеник“, само што је хулигана лакше и згодније пребити. Сасвим сам сигуран да и ова терминологија није случајна и да је диктирана из центара моћи, те да за задатак има да, пред јавношћу, која ће се пре или касније навићи на термин „хулигани“, оправда већ планирану употребу силе у будућности.
Хулиган ће, од сад бити чак и онај ко тражи више хлеба, или посао. Гледајте само. Ко прати моје емисије, зна да сам читаве ове недеље трубио да ће парада бити отказана. Не зато што сам имао неке информације, него што врло добро капирам склоп мишљења данашњих властодржаца.
Имали су избор да испале Европу и добију пацке (а с пацкама и добар изговор пред народом, кад се саплету на европском путу: Народе, сами сте криви, нисте хтели прајд), или да уђу у крвопролиће и додатно иритирају народ, ризикујући да се отвори серија протеста против свега и свачега, односно да се бунт прелије и у социјално-економску сферу. Одлучили су се да смање штету, односно да избегну фрку. С друге стране, а то ће се у будућности и показати, они у ЕУ и не журе; оваква, баш оваква Србија, извор је свих њихових добара. Што је Србија даље од ЕУ, нашим политичарима је боље.
Посебно ми је тужна била изјава патријарха, који је благо прекорео параду, измештајући суштину борбе против ове пошасти у сферу наталитета. Неће бити да се овде ради само о наталитету, друге су ствари у игри. Оно, злобници причају да је и патријарх, у своје време, дао допринос наталитету, па је могуће да се присетио млађаних дана својих. Али, ако се ико налупетао ових дана, то је Невена Петрушић, повереник за заштиту равнопртавности. У истом интервјуу, каже овај лумен српске политичке мисли прво: “Мислим да велика већина грађана нема ништа против да се једна таква манифестација одржи и да разумеју да Парада није ту да се промовише одређени стил живота него да се јасно стави до знања са каквим се облицима дискриминације и проблемима у свакодневном животу сусрећу особе које припадају ЛГБТ популацији и у том смислу је мини парада показала да је то управо тако”. Неколико редова касније, сусрећемо се са њеном новом мишљу, кроз перо новинара: „Петрушић је навела да то потврђује алармантна количина нетрпељивости према ЛГБТ популацији, посебно младих“. Прва мисао нас наводи да Петрушићка или нема појма где живи, или да је за плату спремна да лане ма шта, а друга је директно опозитна првој, што се само платом да објаснити. Ако нешто можете да објасните парама, не тражите други разлог.
Право је чудо колико се оваквих рузмарина накотило у јавним службама.
И, на крају, сасвим изван теме, мала поука за аналитичаре-аматере: Разумевање политике се огледа у моћи предвиђања догађаја. Ко не предвиђа како треба, није разумео и ту никакве вербалне параде не помажу.
(prevrat.com)
