Прочитај ми чланакСве више парова одлучује се за весеље са музиком за ђускање уместо чувених "лимених" оркестара. Уместо "Месечине" салама господари "туц-туц" звук, а весеље се претвара у журку из ноћних клубова.
Трубaчки оркестри, већ деценијама заштитни знак свадбених весеља, у последње време све мање имају посла. Уместо некадашњег блока за „лимене“ штимунг мајсторе, млади парови се све чешће одлучују за – ди-џејеве. Тако, уместо „Месечине“, „Несанице“, „Опа, опа“… салама господари „туц-туц“ звук, а за тих неколико сати, весеље се претвара у журку из ноћних клубова.
Ди-џејеви, кажу организатори свадби, постају пропратна замена за трубе. У тренутку када бенд који је сатима забављао госте одлази на паузу, а младенци су уз овације пресекли торту, гасе се светла и, уместо громког звука труба, крећу светлосни ефекти и музика за игру. Почиње наступ ди–џеја, који траје око сат времена, а задовољство парова који су се одлучили на овај вид весеља мери се добром атмосфером и утисцима званица.
И ДР ИГИ НA СВAДБИ
У таласу техно, хаус и денс свадби, чак се „вратио“ и популарни денсер из деведесетих Др Иги, па се све чешће може затећи као круна весеља. Игор Тодоровић, познатији као Доктор Иги, и његова денс група, све чешће наступа по свадбама. Најчешће их фанови ангажују као поклон младенцима. Појаве се као изненађење усред весеља и отпевају неколико највећих хитова. Већ је на десетак свадби био ангажован, па не би било изненађење да у наредном периоду и хип-хоп састави и репери постану неодвојиви део српских свадби.
Београђани Саша и Јелена Бојовић венчали су се пре неколико недеља, а за једночасовни забавни блок одлучили су се за мајстора са грамофонима, миксетама и правим избором музике за ђускање.
– Када смо девојка и ја планирали свадбу, брзо смо одустали од стандардне варијанте са трубачима, јер за добар трубачки бенд треба издвојити огроман новац – каже Саша Бојовић.
– Трубачи који могу да се нађу по Београду, такозване групе са Железничке станице, углавном су нестручни и увек ми је сметала сцена када иду од стола до стола и жицкају паре. Пошто за одличан бенд који би одсвирао десетак песама како треба, и зналачки, нисмо имали пара, а са друге стране желели смо журку, преко интернета смо пронашли ди-џеја.
Како наш саговорник каже, испоставило се да је тих сат времена које им је ди-џеј приредио, после церемоније са тортом, за које су издвојили око 50 евра, било круна свадбе и део када су се сви одлично забавили.
– Почело је с хаус музиком, а затим се наставило са домаћим денс хитовима деведесетих – каже Бојовић.
– Имали смо много младих међу гостима и та атмосфера праве журке баш им је пријала. Старији гости били су мало скептични, али су врло брзо и они заиграли. Мислим да ће ово постати део свадбених весеља и заменити трубаче. Само после наше свадбе, барем десетак људи се распитивало за ди-џеја и уопште за ту врсту забаве за венчање…
За то време, традиционални подизачи атмосфере, трубачи, жале се да све мање посла остаје за њих.
– Све је теже, посла све мање, а златна времена за трубаче одавно су прошла – каже Драган Ристић, вођа трубачке групе из Београда.
– Најбоље време било је док је била марка, а сада се млади све мање интересују за овај вид забаве. Наш долазак и кратак наступ коштају од 50 до 100 евра и, наравно, бакшиш.
По речима Драгана Коцића из новосадског бенда „Викторија“, истина је да трубачи имају мање свирки.
– Златно доба за трубаче било је крајем 20. века, а сада младенци радије бирају јефтинију варијанту него проверено добру, која је скупља – каже Коцић. – Целодневни ангажман нас осморице, од дочека младе па до наступа после сечења торте, кошта 1.000 евра.
.jpg){kind=link}