Прочитај ми чланак

Све о обичајима и веровањима за ВАСКРС

0

Васкрс је највећи хришћански празник, дан Христовог васкрснућа.

На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Васкрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца. Васкрс је покретан празник.

Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана – од 4. априла до 8. маја по новом, грегоријанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по старом јулијанском рачунању времена.

Васкрс
Година Датум
2001. 15. април
2002. 5. мај
2003. 27. април
2004. 11. април
2005. 1. мај
2006. 23. април
2007. 8. април
2008. 27. април
2009. 19. април
2010. 4. април
2011. 24. април
2012. 15. април
2013. 5. мај
2014. 20. април
2015. 12. април
2016. 1. мај
2017. 16. април
2018. 8. април
2019. 28. април
2020. 19. април
2021. 2. мај
2022. 24. април
2023. 16. април
2024. 5. мај
2025. 20. април
2026. 12. април
2027. 2. мај
2028. 16. април
2029. 8. април
2030. 28. април
2031. 13. април
2032. 2. мај
2033. 24. април
2034. 9. април
2035. 29. април
2036. 20. април
2037. 5. април
2038. 25. април
2039. 17. април
2040. 6. мај
2041. 21. април
2042. 13. април
2043. 3. мај
2044. 24. април
2045. 9. април
2046. 29. април
2047. 21. април
2048. 5. април
2049. 25. април
2050. 17. април

Велики петак

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. На Велики петак пожељно је ништа не јести, а уколико једете, пост је обавезан.

За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаја и фарбање

Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.

Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: “Христос Васкрсе”. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!” Тај поздрав траје све до Спасовдана.

На Васкрс се широм отварају (скидају) олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је његово тело лежало у гробу у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Шарена јаја и туцанијада

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања јајима они који се надмећу изговарају “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”.

У недељу на Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Побусани понедељак

Други понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак, који пада девет дана после Васкрс. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. За тај дан се опет фарбају јаја и носе покојнима на гроб да се и они радују Васкрсу, потом деле сиромашнима. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

Обичаји код нас

• За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу;

• Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје;

• Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године;

• Прво се омрсити васкршњим јајетом;

• На Васкрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у реку. У 17. веку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. После ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво);

• У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима. Ватре за Васкрс су обавезно паљене код католика;

• Aко Васкрс пада пре Ђурђевдана, Срби нису јели јагњеће месо;

• За Васкрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима;

• На дан Васкрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове;

На дан Вскрса неизоставно је туцање јајима. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату васкршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.