Око 560 људи је у току јучерашњег и данашњег дана смештено у хали 11 Београдског сајма, а очекује се да ће још аутобуса стићи из Обреновца сваког тренутка. Око половине евакуисаних су мала деца, која са мајкама нестрпљиво чекају да им се врате очеви и деке. Они дане проводе на трошним душецима је, како кажу, немају где другде да оду – вода им је све однела.

Иако им је на Сајму обезбеђено све што им је потребно, од хране, пића и одеће, па све до играчака, многе жене не могу мирно да спавају јер не знају шта је са њиховим породицама.

Једна од њих је и Драгана из Обренова, која од туге једва да може да говори.

– Све ми је остало тамо. Цела породица, не знам да ли су живи или не. Нас су довезли јутрос рано, али по њих се нико није вратио. Јако ми је тешко, једва причам.

Цео Обреновац је несато под водом, све што смо имали. Син подноси све ово онако како мора, шта ће. Свима нам је је јако тешко, али за сада овде имамо све што нам је потребно – прича Драгана кроз сузе.

Она у рукама држи малог Петра, и збуњено гледа око себе. Како каже, нема никакву информацију о породици која је остала у потопљеном Обреновцу, а прибојава се најгорег. И док сви одговарају да имају у халама све што им је потребно, Драгана се не слаже – јер нема њене породице.

Поред ње стоји још једна мајка, у истој ситуацији. Катарина са двадесетједномесечним Урошем у рукама каже да не може да се смири, јер не зна где су јој мајка, отац, брат нити муж. Она је сама дошла овде, а како каже спасиоци су их довезли тракторима и аутобусима. Њихова кућа је остала потпуно потопљена, а вода је однела све.

– Нико ништа не зна, нико нема информације о томе где су нам породице. Имамо све што нам треба, храну, одећу па чак и играчке, али јако нам је тешко јер страхујемо за најближе. И Урош је јако узнемирен, тешко је поднео све ово. Стално пита где су тата, баба и деда, јер смо са њима били синоћ. Тамо је страшно, Обреновац више не постоји – каже Катарина.

Како је мајкама са малом децом најтеже, вредни људи на Сајму се се потрудили и направили један ограђен простор са креветима, који је резервисан само за мајке са најмлађима. Велики број дечице, од којих су нека уплакана а некаг се раздрагано играју, са мајкама проводе ту дан, чекајући да се ситуација промени.

Иако се очекује да ће поплава кренути да се стишава, са водом ће отићи и све што су ови људи имали у Обреновцу. Већина њих не зна шта ће радити када све ово прође, али многи се слажу да се у Обреновац више не враћају.

– Ми смо на време побегли, тако да смо успели да се спасемо, али не знам где су ми отац и мајка. Све смо оставили тамо, јер најбитније било да спасимо животе себе и деце. Када смо ми кренули да бежимо, сви из нашег насеља су идаље чекали. Кренули смо колима, али кола је однела вода. До овде смо дошли аутобусом. Хвала Богу, скоро сви смо на укупу, али све што смо имали, нестало је. Ово што имамо овде је лепо, али шта ће са мана бити после? У Обреновац се сигурно нећемо враћати, јер тамо ништа више немамо. Све је нестало преко ноћи – прича Тамара, мајка тромесечног Дениса.

Малишани, на које је ова ситуација засигурно деловала застрашујуће и трауматично, нису плачљиви, али не чује се ни она уобичајена дечија граја. Њихови родитељи плачу и брину се где су им породице, и да ли су уопште живе. Како кажу очевици, људи нису ни свесни тога каква је заправо ситуација у Обреновцу, а тек ће се чути колико заиста утопљених има.

Иако у овом тренутку имам сасвим довољно хране, воде и одеће, очекује се да ће само кроз Сајам проћи преко хиљаду људи. Зато сви који могу и желе да донирају одећу, обућу, храну или нешто друго, могу да се упуте на неко од места где су евакуисани смештени. Овим људима, а поготову деци, потребно је буквално све.

(Блиц)

Ознаке: апел за помоћ, Обреновац, поплаве, Србија