Прочитај ми чланак

Суперћелијска олуја може да има снагу атомске бомбе, а ево како настаје

0

Суперћелијска олуја направила је јуче хаос у Словенији, Хрватској и Србији. Пет особа је током невремена изгубило животе, а причињена је огромна материјална штета. Јак оркански ветар носио је све пред собом, ломио прозоре и кровове, бацао контејнере, чупао дрвеће и обарао кранове. Стручњаци јачину ове олује упоређују са јачином атомске бомбе, а сви се слажу у једном, да овакву олују никада нису видели.

Житељи свих делова Београда на друштвеним мрежама качили су слике и снимке настале широм Београда које су изгледале застрашујуће.

Познати климатолог у пензији Звонимир Катушин рекао је да никада није видео олују попут ове која је прво похарала Загреб, а онда и Србију.

„Већ данима најављују велико невреме, очекивао сам овако нешто, али опет је страшно видети. Дуго сам ово радио и проучавао, али овако нешто нисам видео. Свуда разбацано грање, огромна штета, аутомобили, тешки контејнери свуда… Страшно. Природа је показала сву своју разорну снагу и моћ“, рекао је Катушин за 24 сата.

Он је истакао да су сличне олује забележене у 19. веку на подручју Новске, али он сам никада тако нешто није доживео.

„Ова велика нестабилност створила је повољне услове за настанак овакве ситуације. Када се покрене, вероватно има снагу атомске бомбе. Није питање хоће ли или неће бити јаког удара, већ колико ће бити“, казао је Катушин, који је током невремена боравио у Новом Загребу.

„Видео сам својим очима како је ветар као од шале бацао те огромне металне контејнере, а један се забио у ауто. Хтео сам да померим тај контејнер са комшијом, али нас двојица нисмо успели. Замислите колико је јак ветар. Да је којим случајем дете стајало на месту аутомобила, не желим ни да знам шта је могло да се деси“, рекао је он и додао да у будућности можемо очекивати још оваквих невремена као последицу климатских промена.

Метеоролог Марко Чубрило објашњава за Блиц да суперћелијске олује карактерише то што су изузетно снажне и захтевају стриктне параметре. Није довољна само топлота или влага у атмосфери, већ мора да се поклопи низ фактора.

„Један од битних фактора је количина енергије. Пред велику олују у прошли четвртак ишла је на 4.500-5.000 џула по килограму, то је много, и чим се енергија повећа на те вредности, онда може бити заиста снажно невреме“, каже Чубрило.

Суперћелијска олуја има снагу атомске бомбе

Метеоролог Иван Ристић раније је упозорио на опасност од суперћелијских олуја, које имају невероватну снагу. Стручњаци их упоређују са јачином атомске бомбе, а лоша вест је што се од ње не можемо никако заштити.

„Глобално овај топлотни талас трајаће до 26. јула када ће нам стићи облаци, киша и освежење. Скоро десет дана ће бити врућине. Када су у питању ове суперћелијске олује, чим у панонску низију уђе мало свежег ваздуха после врелих дана треба очекивати појаву тих олује. Настају тако што хладнији ваздух долази у приземљу, а у међувремену је ту било пуно топлог ваздуха. Он почиње да се уздиже и што је топлији, већа је шанса да буде јача олуја. И ти врхови облака који настају од тог топлог ваздуха буду и до 15 километара. То је та енергија… Ми ту не можемо ништа да урадимо, ни противградна заштита. Та снага атомске бомбе, ми ту ништа не можемо да учинимо“, каже Ристић.

Како настаје суперћелијска олуја

Директор РХМЗ Југослав Николић недавно је такође истакао да се енергија којом располаже кумулонимбус упоређује се са енергијом атомске бомбе. Последица ове енергије су јаки олујни ветрови који понекад чупају дрвеће, кидају електричне водове, оштећују кровове грађевинских објеката.

„Према дефиницији Светске метеоролошке организације кумулонимбус је тежак и густ облак, знатног вертикалног обима, у облику планине или огромних кула. То је облак вертикалног развоја и за његово формирање је потребно да хладан и влажан ваздух наиђе на топлу подлогу. Зато се грмљавински облаци – кумулонимбуси најчешће формирају у топлијој половини године“, објашњава Николић.

Грмљавинска непогода настаје тек када се оформи облак који се хоризонтално простире неколико десетина километара, док му се врхови подижу од пет километара висине све до нижих делова стратосфере.

Основна јединица у грађи таквог кумулонимбуса је „конвективна ћелија“, хомогена целина унутар облака у којој долази до снажног вертикалног ваздушног струјања када се врео ваздух са тла подигне до хладне и влажне ваздушне масе на висини.

„Чупају дрвеће, кидају електричне водове“

„Ако кумулонимбус садржи више оваквих ћелија, он се назива вишећелијски. Суперћелијски облаци садрже суперћелије, сложеније творевине које карактерише циркулација истих и код којих је отежано дејство у циљу спречавања града. Енергија којом располаже кумулонимбус упоређује се са енергијом атомске бомбе. Последица ове енергије су јаки олујни ветрови који понекад чупају дрвеће, кидају електричне водове, оштећују кровове грађевинских објеката“, навео је Николић.

„Циклус за сваку посебну ћелију траје око један сат, с тим што прва два стадијума, када је активност највећа, трају 30-40 минута. Грмљавинске непогоде трају и дуже, јер сваку од њих најчешће чини скупина грмљавинских ћелија. При преласку неке од тих ћелија у последњи стадијум, долази до израженог силазног кретања ваздуха што може дати јак импулс за развој нове ћелије. Понекад се на овај начин може регенерисати и суседна ћелија у фази нестајања, па се у већ релативно мирном облачном слоју неочекивано наставља грмљавинска активност“, објаснио је Лазар Лазић, са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду.