Прочитај ми чланак
Руда никл, о чијој експолатацији у Србији се ових дана води жустра полемика, има алергогена и веома канцерогена својства, рекао је данас токсиколог др Радомир Ковачевић из Института за заштиту на раду „Др Драгомир Карајовић“.
Према његовим речима, никл у повећаним концентрацијама у дужем временском периоду може да изазове бројна аутоимуна обољења и карцином.
– Никл спада у један од најтоксичнијих метала и у истој је равни као уранијум, жива, хром, а када кажем да има алергогена својства мислим на промене које изазива у имунолошком систему – објаснио је Ковачевић.
Ковачевић је додао да никл у повећаним концентрацијама уништава одбрамбене снаге организма и може да доведе до аутоимуних и системских обољења.
Он је подсетио да су прве описане имуно – алергијске реакције у литератури, биле код жена које су носиле грудњаке са никлованим копчама.
Ковачевић објашњава да је никл као руда стабилан, али када се ослободи да је веома канцероген и опасан и да може да изазове карцином свих ткива и органа.
– Осим никла, приликом експлоатације у атмосферу се ослобађа много сумпора који са течностима из ваздуха ствара киселине. Уколико су те киселине стално присутне, преко подземних вода улазе у ланац исхране и контаминирају и биљни и животињски свет- закључио је др Ковачевић.
У Србији су три локације у Србији, Топола – Аранђеловац, Врњачка Бања -Трстеник и Мокра Гора, потенцијална места за истраживање руде никла.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић апеловао је претходних дана на председнике општина Трстеник, Топола, Врњачка Бања и Чајетина да не заустављају геолошка истраживања за налазиштима руде никла, јер је претходна влада дала истражно право једној компанији и тај уговор држава мора да поштује.
Бачевић: Није издато истражно право за никл
Бачевић је рекао данас да никада није издато истражно право за истраживање руде никла у Мокрој Гори, оцењујући да се ту заправо ради о „класичној замени теза злурадих људи“.
– То не значи да се неће дати. Истраживање је истраживање, а експлоатација и прерада то је нешто друго и нешто што се чека. Да ли ће доћи до експлоатације или не зависи од резултата истраживања – рекао је Бачевић новинарима у Бору.
Према његовим речима, не значи да живот треба да стане ако је место истраживања парк природе и то не значи да тај природни резерват (у Мокрој Гори) треба да заустави потенцијални развој и потенцијално остваривање профита.
– По тој логици ви у Бору не би требало да постојите. Не би требало да постоји ни Топионица, ни површински копови, ни подземни коп – указао је он и упитао Боране где би они радили ако не би постојао РТБ. – Да ли би сви ви могли да живите од производње парадајза и бундева, од продаје вргања? Па не би. –
Бачевић се сагласио да онај који се бави експлоатацијом руде не може бити амнестиран од обавезе да мора да води рачуна о заштити здравља људи и животне средине.
– Нико није луд да своје грађане одводи у болницу уместо на посао – рекао је Бачевић.
Спасковски: Илузорно причати о загађењу
Генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковси нагласио је да у уређеним државама не постоје прљаве технологије и управо ова влада тежи да уклапа наше у светске стандарде и да уклапају технологије.
– Илузорно је причати о томе да постоји опасност од загађења животне средине од експлоатације уљних шкриљаца у Алексинцу и код Лесковца – рекао је Спасковски и пренео да је имао прилику да на делу види ту технологију, као и цементару у центру италијанског града Удине, где се поред фабрике налази шеталиште.
– Екплоатација руде никла и његова прерада не носе са собом обавезно и „прљаве“ технологије, а производња никла може Србији донети богатство – поручио је Спасковски.
( Танјуг )
