Прочитај ми чланакДрама око програма "Моја прва плата" се наставља, након што је Национална служба за запошљавање тражила од студената да им врате новац, јер их не сматрају запосленим лицима. Огормне рупе у процедури и низ нејасноћа довео је тога да се поуздано не зна ко је одговоран. По мишљењу доктора радног права, Мариа Рељановића, Национална служба за запошљавање није поступила како треба, а студенти сада могу да туже само своје послодавце, који ни нису део ланца одговорности.
Већ трећу годину, од почетка програма Владе Србије, „Моја прва плата“, нижу се пропусти, а ни овога пута није било другачије.
„Уколико су студенти свесно слагали, знајући да не могу да буду део тог програма,онда могу да буду одговорни за штету коју су начинили буџету, односно НЗС-у, која њих и плаћа, пошто то послодавци не раде“, каже Марио Рељановић, доктор радног права.
Додаје да је оно што је једино сигурно да због природе програма, сами послодавци ништа не дугују.
„Друга ствар коју ја још увек не знам јесте да ли је самим конкурсом било одређено да студенти не могу да конкуришу, односно да лице мора да буде на евиденцији незапослених – што је, чини ми се, био случај. Ако је то стајало у конкурсу, студент није дужан да зна да по дефиницији студенти нису запослена лица“, каже Рељановић.
Истиче и да је то веома бесмислено формулисано у самом Закону у раду.
„Чини ми се да је највећа одговорност на Националној служби за запошпљавање. Ствар која се такође јавља као проблем јесте да нигде на свету не постоји да запосленог не плаћа послодавац, већ да га у име послодавца плаћа држава. Због те поставке се сада поставља питање ко ће надокнадити тим људима рад који су остварили“ каже Рељановић.
Саговорник каже да ако се у најгорем случају испостави да је грешка студентска, према тумачењу НЗС-а, они су дужни да врате новац, али могу и тужити свог псолодавца, за рад који им сада остаје неплаћен.
„Када погледате пројекат „Моја прва плата“, он је цео незаконит и неуставан и онда долази до ових апсурда који су по мом мишљењу – нерешиви. Генерално овом целом проблему мора јако опрезно да се приступи, јер је могуће да је НЗС пропустила да обавести студнете да не могу да буду део конкурса“, каже Рељановић додајући да је једно од основих питања како то из НЗС-а нису приметили да су их потенцијално студенти обманули.
Рељановић даље објашњава да је по среди огромна рупа у процедури.
„Како су процедуре направљене тако да послодовац не зна да ли је неко студнет. Па како ће то проверити, он нема право увида у било коју евиденцију, а истовремено имате НЗС која све то може, а не проверава како треба. То је огромна рупа у процедури, које је требало бити свестан много раније“, закључује саговорник.
Подсетимо, најновији проблеми са програмом „Моја прва плата“ озбиљнији су од претходних, будући да је од учесника тражено да примљени новац врате, зато што и даље студирају.
Наиме, учесници су се запослили на основу дипломе средње школе, али је НСЗ ипак тражила да средства буду враћена.
Као разлог, НСЗ је навела то што студенти не могу да учествују у програму јер се не сматрају незапосленима, те да су само лица која су дала нетачне податке могла бити укључена у програм и поред статуса студента.
Како је до овога дошло, међутим, није јасно, будући да у последњем јавном позиву Националне службе за запошљавање за програм „Моја прва плата“, објављеном 22. августа 2022. године јасно пише да „Национална служба за запошљавање врши проверу испуњености законских услова и услова из овог јавног позива за незапосленог пре укључивања у Програм и закључивања уговора“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 26, 2023
