Прочитај ми чланакЗа овог Лесковчанина био је то планирани подухват који је подразумевао даље померање граница када је у питању издржљивост на хладноћи
Да ли бисте се усудили да на минус 7 степени, носећи на себи само шортс, стојите на снегу, на планинском ветру Бесне кобиле? Овај подухват од којег се многи смрзну када само помисле на њега, остварио је Владимир Стевановић (36) из Лесковца 9. јануара овде године, и то у склопу планинарског тренинга Нинђуцу клуба Буђинкан из Лесковца.
Foto: Facebook/Владимир Стевановић
– Тај подухват се састојао из тога да, носећи на себи само шортс од одеће, кренувши од ски стазе, освојим истоимени врх планине Бесна кобила, у зимским условима, под снегом. Спољашња температура износила је од -4 до -7 степени Целзијуса, са јаким планинским ветром при врху, а целокупни успон је трајао око 3 сата – објашњава Владимир за Телеграф.рс.
Како каже, после десетак минута боравка на врху и три сата без одеће, обукао је оно што је носио у свом ранцу.
– Ово је био планирани подухват који је подразумевао даље померање граница када је у питању издржљивост на хладноћи. Како би се моје тело адаптирало оваквим условима и не би трпело последице након подухвата, било је неопходно искуство које имам са излагањем ниским темпертурама – наводи он.
Како каже Стевановић, главни мотив за такозвано прекаљивање – третирање хладном водом и ниским температурама (термин који потиче од руског мистика и „леденог човека“ Порфирија Иванова, од пре педесетак година), добио је због жеље да ојача свој имунитет.
– У основној и средњој школи сам био склон честима прехладама и болестима респираторних органа. Након савета лекара да ми је преко потребна операција крајника, решио сам да покушам да ојачам имунитет. Са 19 година сам први пут почео да се туширам леденом водом и надаље сам, уз прекиде, то наставио – прича наш саговорник.
Због природе респираторних болести, активно је кренуо са изучавањем свих традиционалних система контролисаног дисања, а на Владимира су, како каже, најјачи утисак оставили кинески Чи Гонг, тибетански Тумо, индијска Пранајама и јапански Кокју Хо (из вештине Нинђуцу).
– Највећа инспирација са померањем сопствених граница, био је мој сенсеи (учитељ борилачких вештина) Блажо Настов, који нас је учио да, уколико пажљиво и дисциплиновано радимо, можемо померати сопствене границе до високог нивоа. Нинђуцу традиција је уско повезана са традицијом Јамабушија, путујућих монаха ратника феудалног Јапана. Користећи своју праксу под називом Шугендо, монаси се потпуно излажу свим елементима природе, међу којима се и налази излагање екстремним температурама и медитација у залеђеним рекама и језерима, као и испод водопада – објашњава Владимир.
Медитација на -24
Додаје да је први подухват са излагањем екстремнијим условима извео 2011. године са најбољим пријатељем.
– Медитирао сам десетак минута у језеру Грза са поледицом на спољњој температури од – 24 степени Целзијуса. Наредних година сам, после тога, у снегу, на планини, у шуми, без ципела, са једино шортсем на себи, радио специфичне вежбе дисања и увежбавао одржавање телесне температуре.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Владимир је, иначе, отад двоје деце и по струци дипломирани археолог и кустос Народног музеја у Лесковцу. Пре две године је, са још троје колега, постао добитник најпрестижније музеолошке награде у Србији, за изузетан допринос музеологији. У питању је награда Михаило Валтровић.
Носилац је црног појаса ВИИ Дан и звања Шидоши (инструктор) јапанске ратничке вештине Нинђуцу. Последње звање је добио током боравка у Јапану 2016. године. Првак је Србије у супертешкој категорији у борилачком спорту Кудо (јапански ММА). Такође је освајао више других медаља у борилачким спортовима.
Председник је и оснивач Нинђуцу клуба Буђинкан Лесковац, који поред редовних тренинга и активности, сваке године организује бесплатне семинаре за суграђане, попут „Самоодбране за жене“.
