Зашто је српска интелектуална и политичка елита фасцинирана Немачком и како је то велика утопија, јер Срби германофили нису Немци и не треба Србија да буде мала Немачка.

На чему Србин треба да се захваљује Немачкој? Ближа историја нас учи из неколико покушаја, да је боље да је Немцима далеко њихова лепа кућа од нас, него да смо комшије. Јер Немци имају добре краве, а знате шта ми мислимо о комшијиној крави, па када би се нашли у близини, ко зна шта би се изродило. Заправо, знамо шта би се десило, јер оба пута када су Немци били на нашим границама, покушали су једно те исто, не да нам по нашем менталном шаблону узму наше мршаве краве, него да нам узму земљу и животе.

Историја је учитељица живота, зар не, или можда неко ко је германофил треба да понавља главне лекције из историје?

Не желим да пишем негативан текст о Немцима, напротив, написаћу и поред упозоравајућег увода о Немцима, заправо један хвалоспев о Немачкој и Немцима. Али и објашњење зашто је српска елита фасцинирана Немцима. То ћу писати у кратким цртицама.

Српске свиње и немачка економија

Немци су најбољи производјачи свиња и свињских прерађевина у Европи. Срби обожавају свиње. Ето разлога за фасцинацију Немцима. Али, када некога Немци желе да увреде, онда му кажу да је свиња, а посебно се то односи на примитивне Балканце.

Савремена српска економија је почела са свињама које смо преко Дунава ономад продавали Немцима. Дуго времена је свиња била наш главни извозни артикал. Извозили смо Немцима свиње, а од њих увозили челик и оружје. Данас Немци нама продају свиње и ми смо тиме фасцинирани. А с времена на време нам и бесплатно пошаљу метке и гранате.

Што се тиче самог посла, Срби воле да одлазе у Немачку да раде, али не воле тамо да живе. С друге стране, Немци не воле да раде ван Немачке, али су спремни и ради да живе ван ње, али само у лепим и сређеним пределима који имају сунчанију и топлију климу од њихове родне земље.

Немачка економија је најбоља у Европи и Срби то знају да цене, посебно када раде у истој или користе њене производе као што је Мерцедес Бенз. Педантност, дисциплина у раду и склоност ка достизању квалитета, уз поштење и држање договора су основно својство немачке економије, док српска економија тежи нечему другоме. Зато је српска елита фасцинирана Немачком јер верује да многобројни Срби германофили могу да изграде немачку економију.

Али, Срби нису Немци.

Српски и Немачки народ, нација и држава

Немачка је велика нација и велики народ, тога су сами Немци свесни. Срби су мали народ и мала нација, али за себе мисле да су велики. Зато су Немци пуни себе из оправданих и очигледних разлога а Срби су пуни себе из жеље да буду нешто као Немци.

Српски народ својом домовином сматра земљу и тло на којем је родјен, где су му куће и имања. Тамо где су Срби тамо су и српске земље. Немци мисле да је њихова домовина свуда докле њима треба ресурса и докле могу да достигну својим трупама. Срби се шире милом, а Немци силом, Срби се шире људима, а Немци оружјем.

Немачки народ је најуспешнији у Европи по збиру параметара: величини, материјалном благостању, култури, моћи, утицају. Па ипак, Немци су један од најмање омиљених народа у Европи. Европљани не воле Немце, али их поштују. Српски народ је по европским критеријума на последњим местима свих листа, мало се поштује и зато га мало ко и воли. Стога је српска политичка елита фасцинирана Немачком, јер знају да као што не воле нас, неће нас волети ни као Немце, али ће нас макар поштовати ако будемо велики. Зато мисле да је боље бити Немац него Србин.

Српски народ је самозадовољан чак и када је мање успешан од осталих, јер не воли да ради да би недостатак надоместио. Немачки народ је увек незадовољан чак и када је најуспешнији, јер увек очекује више од своје љубави према раду. Док Србе подстиче сујета и жеља за забавом, дотле Немце покреће похлепа и ароганција успешних. Зато је српска елита фасцинирана Немачком, јер зна да само похлепне, ангажоване и велике нације стварају велике империје и скупљају победе.

Али, Срби нису Немци.

Србин и Немац

Срби су сељачки народ. И Немци су сељачки народ. Српски сељак има боље тло, више плодне земље и бољу климу од Немаца, али су немачка села далеко лепша, богатија и сређенија. Српски сељак мисли да је то стога што велика и богата немачка држава помаже немачког сељака, док немачки сељак зна да је то од његовог рада.

Срби живе на селу само док не побегну у град. Немци живе у граду само док не стекну довољно да побегну на село. Српском сељаку је село кулук и мука, Немачком сељаку је село задовољство и релаксација.

Србин кука на историју и то што је на раскрсници цивилизација, Немац је задовољан што је у центру Европе и свих путева и што може да кроји историју. Док је Србија историјски случај, Немачка је историјска нужност.

Срби никада нису ни помислили да иду на Немачку, а Немци стално мисле како ће да окупирају Србију и остале балканске земље. Србин не памти много како га је Немац бомбардовао, окупирао, одводио у логоре и стрељао, али зато Немац дубоко пати и памти што га је Србин пар пута поразио. И чека да Србима то врати, док Србин наивно верује да је Немац ето само пар пута у историји забрљао освајачким и светским ратовима, а да су у ствари Немци један фин, вредан, помало једносмеран и мирољубив народ. То што се Немцима стално дешава да иду ван свог дворишта је случајност, мисли наивни Србин и наивна српска елита.

Зато када наша политичка елита види сређена, лепа, богата и мирна немачка села, када види историјски значај Немачке, њену економску и материјалну силу, српска елита постане фасцинирана Немачком, заборављајући све остало. Помисле да смо сличан народ, са сличним карактеристикам.

Али, Немци нису Срби.

Српска и Немачка култура и дух

Срби су одувек имали сукоб са собом и другима око културе. Аутентична српска култура се увек сукобљавала са увозним културама које је српска елита покушавала да усади у народни дух. И да промени народну свест. Немци су с друге стране увек имали самосвојну културу коју су силом и милом наметали другим народима. Све централно европске и балканске земље су осетиле културни колонијализам и агресивност Немачке, јер Немци знају да ако су они најбољи на свету, онда и сви други требају и морају да се угледају на њих.

Немци су дисциплинован народ који слуша своју државу и гради је да буде што јача, моћнија и лепша. Зато је немачка држава организована и испланирана, зато се у Немачкој цени школство, култура, уметност, инжињерство, војска, јер је то све у интересу државе. Срби државу доживљавају као нужно зло за њихов микросвет ситног живота, па су им све споредне ствари као школство, здравство, уметност заиста и споредне.

Немачка култура је материјална, Српска култура је сакрална и духовна. Немцима је битно да култура служи човеку и држави, да обасјава људска достигнућа на земљи, а србима је култура додир са оностраним. Зато су Немци научно прагматични и формално морални, истинољубиви увек у своју корист. Срби су превртљиви и ирационални али суштински праведни. Тако ће на пример, око неке моралне ствари поштен Србин увек стати на страну добра, док ће је поштен Немац прећутати ако није у његову корист или у националном интересу.

Зато је српска елита фасцинирана Немачком јер је таквим народом као што су Немци лако владати и управљати, они се лако договарају око општих интереса и заузимају солидарно да их спроведу, макар то било крајње лицемерно, док код Срба иде „свака вашка обашка“. Зато је наша елита стално у тежњи да Србија постане мала Немачка.

Али, већ смо схватили да Срби нису Немци.

Ш.В.

Библија – Јевандјеље по Матеји, глава 13.

И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

9 Ко има уши да чује нека чује.

(Башта Балкана)

Ознаке: глуво доба, немци, Срби, српска елита