Подешавања / Settings

Мировић у емисији „Спутњик интервју“ подсећа да су о феномену рософобије писали многи истакнути аутори попут Ги Матана и Ђулијета Кјезе, који су констатовали да постоје четири врсте русофобије: француска, америчка или хладноратовска, немачка која је заснована на расистичким принципима и енглеска која је империјална. „Управо та врста русофобије се пренела и на српске елите и то је константан сукоб између народа који осећа […]

На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао је као један од најбољих студената у историји овог факултета. Његова књижевна дела преведена су на неколико страних језика. Супруг је наше еминентне глумице Љиљане Благојевић и отац Калине Ковачевић, младе и успешне глумице. Сценариста је и творац низа представа од којих се највише издвојила „Велика драма“ и […]

Гост емисије „Интервјуи”, медијске куће „Центар”, био је Горан Пиљак, историчар, некадашњи библиотекар Библиотеке за Стари век на Одељењу Историја, на Филозофском факултету у Београду. Повод за гостовање Горана Пиљка био је његов недавни боравак у Дамаску, нажалост, током периода у којем још траје агресија муслиманских екстремиста на Сирију, потпомогнути од стране Заливских држава и […]

Недавно, на свечаности поводом 175 година Српске академије наука и уметности, између осталог, Гојко Шантић и Небојша Кундачина извели су „Завештања – заборављене поруке“ које је сачинио академик Љубомир Симовић преплићући текстове, односно подсећајући на речи Јована Стерије Поповића, Јована Цвијића, Исидоре Секулић, Милутина Миланковића, Светозара Радојчића, Иве Aндрића и Слободана Јовановића. Симовић напомиње да […]

Док је Доналд Трамп у уторак увече у Aмерици побеђивао Хилари Клинтон, на „бирачком месту“ у београдском хотелу „Краун плаза“ тријумфовала је губитница. Ту се, на дочеку изборних резултата из СAД, у организацији америчке амбасаде у Београду, окупио шаролик свет – припадници невладиних организација, разни евроатлантски мезимци из културног и јавног живота, политичари, аналитичари, новинари… […]

Из ове Породице до наших дана регрутују се главне друштвено-политичке снаге које запоседају све водеће функције у нашој држави. Они су на свим руководећим местима у политици, економији, култури, медијима… Ван Породице нема социјалног успеха, позиције, моћи, власти. Зато у Србији није и неће бити промене док са историјске позорнице не буде склоњена Породица, управо […]

Властодршце и опозицију у Србији не занима како живи народ, економија, криминал, мито, корупција, пљачка, војска, спољна и унутрашња политика, стање и живот Срба у расејању, Р. Српској, Црној Гори, Хрватској, на КиМ,… Њих ништа не занима до гола власт!

Бивши амбасадор САД у Београду, Бил Монтгомери, хвалио се својевремено једном хрватском новинару, током разговора вођеног у Цавтату, како је са знатно мањим буџетом него што је тражио од своје владе, купио комплетну српску опозицију и највећи део интелектуалне елите.

Декан није скривао своје узбуђење и егзалтацију, што се најбоље могло видети у његовој „антологијској” реченици да је Александар Вучић најуспешнији студент овог факултета.

Има ли у Србији елите? Увек постоји елита у функционалном смислу. То су они који држе кључне положаје у политици, економији и култури – људи на врху друштва.

Господин Драгаш сматра да је данашње катастрофално стање у економији заправо кулминација погрешно вођене политике у задњих двадесет година!

Како то да себичност и поквареност воде ка благостању, питао сам се млад и зелен. Сада се испоставља да нисам био ни млад, ни зелен. Био сам глуп!

Уколико је део наше културне елите желео да одбрани „Авала филм“, онда је морао да почне са тим много раније, оглашавајући се око других тема. Тада би и народ више веровао елити, па данас не би био незаинтересован пред претњом да историја наше кинематографије једноставно нестане. Да се раније није ћутало, данас би све било другачије.

Вучићеви поданици шире конструкцију и подметачину да у Србији постоји сукоб елите и власти.

Такав сукоб једноставно није могућ јер већ петнаест година све српске власти и елите су пород истог легла апстрактног космополитизма који заговара став да је српски народ духовно и културно несавршен, недовршен безвредан и да болесном упорношћу живи своју таму и незнање.

Припадници елите покушавају да у земљи одрже неолиберална правила и вредности, јер им једино то, захваљујући заштити које пружају страни господари, сигурно чува њихову својину

Српска елита је била најамбациознја, сматрајући себе Пруском Балкана или балканским Пијемонтом. Циљ је био уједињење свих Срба, па потом и Јужних Словена у једну државу, довољно јаку да се одупре великим силама. Наша елита је успјела у својим наумима, добрим дјелом, али та творевина показала се неспособном да одбрани себе од околних сила.

Елементарна претпоставка сваког одрживог друштва јесте његова демографска саморепродукција. Српско друштво не успева да обезбеди демографску обнову. Сваке године Србија, због негативног природног прираштаја (више људи умре него што се роди), губи око 35.000 становника. Такође, Србију сваке године напусти око 15.000 људи. То значи да је Србија у последњих 10 година изгубила 500.000 људи. И у наредних 10 година, готово извесно, Србија ће изгубити исто толико становника. Наша земља ће 2050, ако се нешто не промени, имати два милиона становника мање.

Према руским изворима који обухватају ретке метале, олово, цинк, хром, никл, посебне минерале, уз већ познате наслаге угља вредност у финансијском смислу креће се између 10 и 11 хиљада милијарди долара (подаци Фонда стратешке културе).

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

У овој земљи су „амерички национални интерес“ и сви његови деривати – Божја објава. А о таквим стварима нема расправе. „Елита“ је само свештенички ред који шири објаву међу српским паганима. Из српске скупштине су сви јеретици протерани.