Прочитај ми чланак
Србија је само један од примера који показује да је такозвана транзиција највише пријала новим богаташима, истовремено су милиони људи у том периоду буквално осиромашили до највеће беде.
Нико се још у Србији није потрудио да направи регистар највећих домаћих тајкуна и колико њихово богаство учествује у бруто домаћем производу земље, али је несумњиво да су неки од тих имућних људи за врло кратко време постали прави доларски мултимилионери, па чак и милијардери.
Тако се, например, данас приведени бизнисмен Мирослав Мишковић, који је осумњичен за малверзације у приватизацији путарских предузећа, још пре четири године у анкети пољског часописа „Впрост“ нашао на 42. месту стотину најбогатијих људи у региону средње и источне Европе, и то са имовином вредном више од две милијарде долара.
Мишковић је и пре тога у домаћој јавности словио као најбогатији Србин, а као врло успешни бизнисмени, са имовином вредном више стотина милиона долара, помињани су и Филип Цептер, Богољуб Карић, Миодраг Костић, Станко Суботић, Мирослав Богићевић и још неколико других бизнисмена.
У круговима аналитичара се сматра да су сви водећи српски тајкни успели да се домогну енормног богаства не само уз помоћ свог талента за вођење бизниса, већ и захваљујући јакој спрези са политичарима на власти.
Мишковић и Карић су према често цитираним и „добро провереним“ информацијама прве милионе зарадили захваљујући везама са Слободаном Милошевићем и гарнитуром која је тада била на власти, док је Костић довођен у тесну везу са вођама некадасњег ДОС-а и политичарима који су преузели власт после 5. октобра 2000-те.
Неки од поменутих српских тајкуна су се током протекле деценије нашли и на Интерполовим потерницама (Богољуб Карић и Станко Суботић) након оптужби српског тужилаштва за пословне махинације, укључујући пореске проневере, илегалну трговину цигаретама и другом робом.
Проблем наглог богаћења тајкуна забележен је у свим земљама региона, а највећа афера тог типа до сада избила је у Хрватској, где је због пословних малверзација бивши премијер Иво Санадер осуђен на десетогодишњу робију. Санадер би, због нових судских поступака који се у Загребу воде против њега, могао да добије и додатне године затвора.
У суседној Словенији под истрагом је био и актуелни премијер Јанез Јанша, такође услед за сада недоказаних оптужби за корупцију.
Хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власнике Агрокора, чије богатство, према процени аналитичара, вреди више од милијарду долара, део капитала уложио је до сада и у бизнис који успешно развија у Србији.
Опозиционо настројена штампа у Подгорици тврди да је Мило ђукановић већ више од две деценије не само неприкосновени политички лидер те земље, већ и тајкун са огромним богатством.
Ни у преостале две бивше југословенске републике – Македонији и БиХ – транзиција до сада није протекла без наглог богаћења локалних тајкуна.
И у економски најразавијеној земљи света, за какву већ деценијама слове САД, социјалне разлике су у протеклих тридесетак година драстично увећане.
Познати амерички економиста Џозеф Штиглиц тврди, у својој новој књизи – Цена неједнакости – да због огромног раслојавања у друштву, током протекле три деценије, САД све више постају нестабилно друштво коме прете масовни социјални потреси.
Штиглиц упозорава да свега један одсто Американаца контролише 40 одсто националног богатства, уз напомену да се неједнакост у САД приближава нивоу који се више не сме толерисати.
Истраживање експерата УН показује да је просек богатства америчке породице средње класе пао, само у кризном периоду од од 2007. до 2010. године за око 40 одсто.
Током минуле три деценије зараде 99 одсто Американаца су, иначе, увећане за свега 15 одсто, док је један проценат најимућнијих успео у истом раздобљу увећа властите зараде за 200 одсто, наводи Штиглиц који је добитник и Нобелове награде за економију.
(Танјуг)
