Прочитај ми чланакУ фебруару 2015. године, на Жарка Грујића, док је шетао свог пса на Вождовцу, физички је насрнуо судија Вишег суда у Београду Зоран Шешић (Корени су у више наврата писали о овом инциденту).
![1]()
Зашто српски кључни медији не помињу “случај Грујић”?
У фебруару 2015. године, на Жарка Грујића, док је шетао свог пса на Вождовцу, физички је насрнуо судија Вишег суда у Београду Зоран Шешић (Корени су у више наврата писали о овом инциденту).
Ово је, ваљда, јединствен случај у цивилизованом свету (ако Србија данас уопште тамо спада), да нападач (судија) који крвнички испребија жртву (странку) буде унапред ослобођен било какве одговорности, а да жртва (онај који је до крви претучен и поломљен) буде стрпана у притвор због наводне опасности „да не понови дело“.
А које би то „дело“ сироти Жарко Грујић могао да понови? Па ето, могао би опет да налети на судију Шешића и још једном од њега добије порцију крвничких батина. Можда би, ко то зна, у таквом поновљеном премлаћивању, и живот могао да изгуби. Отуда, изгледа, треба поменуту сулуду одлуку српског правосуђа гледати и с „ведрије“ стране: наиме, суд је, будући свестан чињенице какав је опасан насилник, разбојник и табаџија судија Зоран Шешић, закључио да је за жртву (Жарка Грујића) најсигурније да буде иза решетака.
У затвору ће он једино бити сигуран да му судија Шешић неће моћи прићи, нити ће бити у прилици да га изнова шамара, удара „посред чела“, разбија му нос и шутира га као лопту. Ако је то (да Грујићу остане жива глава) био основни мотив којим се суд водио када је одредио притвор болесном, претученом и осакаћеном Грујићу, тада такав суд треба похвалити за велику „брижност“ и ретко виђену „хуманост“.
Суд и тужилаштво, у овом случају, отворено и, рекло би се, крајње подло стаје на страну судије-силеџије Зорана Шешића. То показује не само морални пад судија и тужилаца, већ указује и на степен ужасне корупције каква се ни у једном друштву, тамо где постоји било какав правни систем, не може ни замислити.
Сва основна људска права Жарка Грујића безочно су погажена (притворен је противзаконито, лишен је медицинске заштите, чак му је ускраћено право да се обрати Друштву судија), а посебну тежину ту има чињеница да у таквом осионом понашању главну улогу има српско правосуђе, то јесте, људска права овде крше они који би требало да таква права штите.
И док се правосуђе очигледно ставило на страну судије насилника, дотле српски “велики” медији о томе не желе или, пре, не смеју да пишу, као да имају забрану да о таквом криминалном и бахатом понашању једног судије Вишег суда у Београду уопште информишу јавност. Оно што би у нормалним друштвима била вест са насловне стране и о чему би брујали сви кључни медији, у Србији је забрањена тема. То показује колико је српско друштво дубоко корумпирано, јер су “кумовске везе” сасвим прожеле два кључна стуба једне државе која претендује на озбиљност – правосуђе и медије!
У наставку прочитајте писмо Жарка Грујића, које је он послао Друштву судија. Биће занимљиво да видимо шта ће Друштво судија предузети у овом конкретном случају. Тешко је претпоставити да ће Друштво судија бранити свог колегу насилника, који премлаћује људе на улици, и још се тиме дичи. Уосталом, сам судија-силеџија је признао да је пришао Грујићу и први га ударио.
Полиција је поднела прекршајну пријаву против судије Шешића, констатовала је тешке повреде код Грујића и саветовала му да иде у болницу. Дакле, све је ту сасвим јасно: уколико Друштво судија ништа не предузме, тада ће и оно престати да буде Друштво судија – постаће Друштво судија-силеџија!
ДРУШТВО СУДИЈА СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИКУ ДРУШТВА
Алексе Ненадовића 24
ПРЕДМЕТ: КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ СУДИЈЕ ЗОРАНА ШЕШИЋА
Постована господо,
Обраћам Вам се поново, пошто нисмо добили никакав одговор када се моја супруга обратила господји Драгани Бољевац, док сам се ја налазио у притвору. Иначе ми је било писмено забрањено да се обраћам господји Бољевац, од стране судије Небојше Бајића.
Улица Јована Илића на Вождовцу у којој је судија Шешић физички напао Жарка Грујића/ принтскрин.
Желим да Вам поставим питање – да ли особа може да буде судија Вишег суда, и члан уваженог Друштва судија ове земље, када злоупотребљава свој положај, вербално и физички се обрачунава са странкама у просторијама суда и на улици, лажно сведочи, користи свој утицај да противправно држи у притвору човека без и једног доказа, утиче да се не предају докази који њега терете у поступку И врши пиртисак на поступајућег тужиоца и судије преко својих пријатеља?
Мене – Жарка Грујића – је претукао 19.02.2016. год судија Вишег суда Зоран Шешић у улици Јове Илића, док сам шетао пса. Задобио сам тешке повреде, судија није имао ни једну видљиво повреду – изјава полицајаца, признао је да ме је први ударио, а ја сам 20 година старији, инвалид, шећераш и срчани болесник. Полицјаци су на лицу места констатовали да сам претучен и да ме је све време судија вредјао и написали су прекшајну пријаву.
Случај се десио око 16 х и након инцидента сам отишао у хитну помоћ. Констатоване су ми повреде по лицу, отоци ,модрице, посекотине (био сам сав крвав) – судија ме је ударао песницама у лице и поред тога што је имао наочаре и могао сам да изгубим вид, имао сам нагнечење носа, хематоме, од којијх један величине кокошијег јајета, и отоке по ногама.
Када је видео шта је урадио и да му је посао у питању, јер сам му рекао да је улица покривена камерама и да ће изгубити посао, судија очигледно кренуо да окреће телефоне и да инсценира напад на службено лице, додајући гомилу лажи – што се све види на видео запису, који нам није достављен и поред бројних захтева све до судјења. Након хитне помоћи отишао сам на посао и поред упута за рентген на који сам требао да одем, јер није имао ко да ме замени, Полицијска патрола је дошла да ме ухапси у 8 и 30 х.
На основу чега? Горе наведене прекршајне пријаве? Тужилац је дао налог за хапшење, наводно на основу изјаве судије Шешића у полицији. Шешић је дошао у полицију да да изјаву у 8 и 30, када сам већ ухапшен. Значи радили су позиви телефоном. У станици милиције су ме информисали да је звао и министар Селаковић да пита шта је било. Толико о томе да се не врше притисци и да нико не може да утиче на судије и тужиоце. Иначе заменик тужиоца Љиљана Деврња је, када ми је продужила притвор, пред мојим адвокатом изјавила да је било стотину позива и да мора то да уради и поред тога што нема основа за притвор.
ПРОВЕО САМ У ПРИТВОРУ 2 МЕСЕЦА И ПУСТИО МЕ ЈЕ ИЗ ПРИТВОРА, НА ПРЕТРЕСУ, ПОСТУПАЈУЋИ СУДИЈА ЗБОГ ВРЛО ЛОШЕГ ЗДРАВСТВАНОГ СТАЊА. Због тога је претрпео бројна пребацивања, како сам накнадно чуо, од својих колега, где му је посебно колега Гарић, који ми је два пута продужаво притвор, без било каквог правног основа, пребацио да ме је требало држати у притвору до краја и осудити ме, јер судије треба да се држе???
То су све млади људи који треба још дуго година да суде несретним грађанима ове земље. То је страшно колико они немају елеметарног поштовања закона, институције у којој раде, и основног људског морала.
Постављам питање да ли постоји било који морални кодекс о понашању судија, да ли ће било ко да реагује — на скандалозно понашање судије, на Оптужни предлог који је кривично дело, јер је преписана изјава судије, на то што тужилац није приложио ни један доказ, а моји докази нису узимани у обзир, на то што су судије послале упозорење мојој супрузи преко адвоката – да сада нећу изаћи из притовра, јер се обраћала медијима и што су напали поступајућег судију, који је видео да ми је угрожен живот и пустио ме.
У притвору ми више пута позлило. Имао сам висок притисак, поремећаје шећера, тешке главобоје због удраца у главу и повреда носа, на које нико није обраћао пажњу, месец дана нисам могао да излазим из ћелије, јер му је нога била модра и отечена. Одведен сам на снимање тек након више захтева, лекар је тражио да ме одведу код ортопеда, што није никада учињено, јер није дата сагласност суда.
После 3 месеца мени је нога јако отечена и болна, не дају нам снимке из затвора – нису предати ни адвокатима на захтев, сумња је била на напрслину ноге, на МР урадјеном после 3 месец виде се промене. Желим да поднесем кривчну пријаву против судије Шешића, а Окружни затвор одбија да достави документацију о мојим повредама.
У каквој то држави живимо
Тужилаштво је уложило приговор на моје пуштање из притвора , опет без било каквог основа и доказа. Прилажем одговор на њихов приговор мога адвоката и уколико Виши суд усвоји жалбу Тужиоца, обратићу се Медјунарнодном суду за заштиту људских права, као и Медјународном удружењу судија да дају они оцену о понашању и кодексима који важе за судије, јер овде очигледно нико то не може и не жели. Некоме очигледно одговара оваква моћ судија, који могу по свом находјењу да некога држе неограничено у притвору, па чак када је и лична мала, зла освета у питању. Шта ли је са озбиљнијим предметима?
Молим Вас да реагујете, јер ако и овај допис продје без одговора, заначи да се слажете са оваквим понашањем. То што је злоупотребљен службени положај , што су интервенције очигледно кренуле од Министарства, па преко Тужилаштва, то сада никога не интересује. Тако да је по оној народној “Кадија те тужи, кадија ти суди”.
Без обзира што је права истина у овом случају потпуно јасна, судија Шешић се чак у одређеном смислу и поноси оним ударцима које ми је задао посред чела, по носу и по доњим екстремитетима. Судија Шешић је толико самоуверен и сигуран да му нико ништа не може, пошто зна да је суд, то јесте, установа у којој ради, стопостотно на његовој страни.
“Нису важне чињенице и непорецива истина која јасно указује да је судија Шешић силеџија, насилник и човек опасан по околину, већ је битно где ко ради и какве везе има у институцијама у којима се дели (не)правда.
Изгледа да је мој пороблем неважан у мору проблема са којима се сустећете, али то је предмет малог, обичног грађанина на коме су неки људи у суду показали са којом осионошћу, непоштовањем закона и елементарних људских права се односе спрам обичних грађана. Очигледно да су давно заборавили која је њихова сврха – да слузе тим грађанима и да их штите. Себе доживљавју као недодирљиве и као класу која је сама себи и остваривању своје добробити циљ. Надам се да ћете се као Удружење оградити од оваквог деловања појединих Ваших чланова.
Са поштовањем,
Жарко Грујић
Земун
У прилогу достављам:
• Изјаве полицајца са лица места
• Лекарске налазе о мојим повредама
• Забрана да се обраћам Друштву судија
• Оптужни предлог
• Записник са главног претреса
• Кривична пријава против судије Шешића
• Дописи које сам слао надлежним институцијама тражећи да реагују на насилничко понашање судије Шешића, када сам му се обратио за помоћ у претходном предмету
• Видео запис
• Дописе које је моја супруга слала Министарству правде, без одговора
