Прочитај ми чланак

Школа постала васпитно место НАСИЉА: Како смо постали ПОГАН НАРОД

0

Наталожено дугогодишње насиље морало је негде да пукне. Мајка ученика ОШ "Јован Дучић" у Београду претукла је наставницу биологије. Изговорила је кључну реченицу наметнутног система вредности и опстанка овог друштва: "Не знаш ти кучко ко сам ја, ј**аћу ти матер". Већ годинама говоримо да је наше друштво у нормативној и моралној кризи, а узрок томе је перманентно системско насиље режима које се огледа у гажењу свих институција, права, слобода и поштовања сваке личности. Убијен је морални закон у нама који "има исту апсолутну важност као и физички и природни закони“, како каже филозоф Имануел Кант. Зато не треба бити много паметан па констатовати да је власт својим нечињењем сејач насиља. Бити васпитан је непристојно.

Суморна свакодневица је оголила новорадикалску наводну пажњу за школство у Србији. Џабе школски полицајац, било је то очигледно јефтино решење да се намири народ, а не заправо порука да треба размислити како да промовишемо и негујемо пристојно друштво, у свим сферама живота. Наиме, увидом у новинске натписе, од случаја „Рибникар“ до сада, нотирано је близу 50 случајева различитог насиља у школама широм Србије. Тако је школа дефинитивно од времена владавине овог режима постала несигурно место, а насиље њен стални станар.

– Време је да ђачке књижице остану празне, одељењска већа неодржана, а оцене незакључене – саопштили су из Форума београдских гимназија реагујући на напад мајке ученика петог разреда на наставницу биологије због оцене, у Основној школи „Јован Дучић“ на Новом Београду.

Систем вредности је подигнут на обавезну лествицу патриотизма, а химна Светом Сави и позивање на литије се сматра врхунцем образовања и васпитања. Школа је била и остала – декларативно бесплатна институција за васпитање и образовање, практично: идеолошки државни апарат, простор моћи у којој се валоризује знање само оценама уместо емпатије, солидарности и социјалне пажње.

Има много описа насилничког понашања, али нема објашњења перманентног насиља. Та друштвена патологија и насилничка атмосфера започели су давно, у време истих оних који су и сада на власти. Овдашња власт генерације подиже на епском наративу ратова, херојских битака, војних операција, све у склопу редовног образовног плана и програма.

Ниједна институција није пријавила васколиком народу српском да је крива за ове изливе „пригодног неваспитања“. У међувремену, учитељица С. Ђ, која предаје у ОШ „Свети Сава“ на Врачару, повређена је када су је напали отац и мајка ученице трећег разреда након што се одељење вратило са наставе у природи. Отац девојчице је пљунуо и гурнуо учитељицу, а затим ју је мајка ученице чупала за косу до те мере да ју је оборила на под. Инциденту је присуствовало више родитеља и деце. Ништа, тишина. Чека се Вучић, газда за сва питања и за сваку прилику. Мере које он предвиђа, иако за њих није задужен, а других више и нема, углавном су полицијске или у домену полиције, као што је разоружавање грађана Србије.

– Због галопирајућег и сада већ свакодневног насиља у школама, где деца туку децу, деца туку наставнике, родитељи туку наставнике, а након године у којој су деца убијала децу, захтевам хитну седницу Одбора за образовање Народне скупштине Републике Србије – док не буде прекасно, опет. Тражим од председника Одбора Марка Атлагића да на седницу, коју очекујем да сазове у најкраћем могућем року, позове и министарку просвете, као и председницу Народне скупштине и председника Владе, господу Ђукић Дејановић, Брнабић и Вучевић – истакла је Мариника Тепић, потпреседница ССП и шефица посланичке групе Странка слободе и правде, али и заменица члана скуштинског Одбора за образовање.

Када се, још давне 2012. видело на кога режим у пропагандном смислу рачуна и када су сходно томе на површину избила имена „Пинк“, „Хепи“, „Информер“, свакоме иоле упућеном било је јасно да је ђаво однео шалу. Платформа насиља је бесправно сазидана у врху владајуће странке и то је особена филозофија пожељног понашања руље у друштву којем та иста руља и руководи. Тако је реч „бруталан“ све чешће у реторици Ане Брнабић, нарочито када таргетира опозицију, активисте, студенте, људе од струке и поједине медије. А то заправо и јесте један од циљева напредњачких медијских, па и судских харанги – да покажу какву имају моћ да људима униште живот. Тако се другима шаље порука да треба да ћуте и седе код куће. Њихово нормално увек може бити још ненормалније. Откако је на власти режим Александра Вучића, у Србији је страх постао константа јавног живота.

И случај „не знаш ти кучко ко сам ја“. По налогу јавног тужиоца у Београду, полицијски службеници су донели решење о задржавању окривљене А. Р. (32) због кривичног дела злостављање и мучење и кривичног дела угрожавање сигурности, наводи се у њиховом саопштењу.

Ипак, и даље је застрашујуће њихово церење у лице свима нама који желимо боље и одговорније друштво. Част је иначе недокучива и тајанствена. То је одувек нечија лична одлика и зацементирано, непроцењиво етичко својство. Министарка просвете, а?