Прочитај ми чланакУчинио бих све што је у мојој моћи да из Србије не одлазе млади, паметни и образовани људи. Дао бих све од себе да их мотивишем да остану, да направе свој бизнис, да раде и не одлазе, да учине поново Србију великом, каже Чарлс Катер, Американац који се заљубио у Србију и остао да живи у њој.
Док многи у Србији не могу да живе пристојно и обезбеде егзистенцију, одлазећи главом без обзира у емиграцију, Американац Чарлс Катер машта о томе да се трајно настани у Србији. Одрастао је у Гринапу у држави Илиноис и пропутовао 35 земаља, али му је Србија „украла срце“.
Foto: printscreen Facebook
„Све што сам чуо о Србији пре него што сам је први пут посетио било је у негативном контексту. Оно што сам очекивао да ћу видети, потпуно је било супротно ономе што сам доживео. Очекивао сам прљаво, ружно место на којем живе зли људи, а дочекало ме је све супротно – открива Чарлс у разговору за Сербиан Тимес.
Прича о томе како је Чарлс уопште дошао на идеју да посети Србију, почела је расправом на Фејсбуку. Жестока полемика је прерастала у пријатељство, а онда га је један од момака позвао да посети Србију. Американца је заинтригирало да види зашто те Србе бије глас да су „лоши момци“ и због чега у свету имају имиџ главних криваца за све ружне ствари које су се дешавале на Балкану. Спаковао је кофер, сео у авион и стигао. А онда – остао без текста.
– Србија је јединствена, све је невероватно: кафане, музика, ћирилично писмо…Људи су невероватни, очекивао сам да ће ме дочекати са хладноћом и мржњом јер сам Американац, али десило се тотално супротно! Свако кога сам упознао позивао ме у свој дом, гостили су ме, послуживали храном, нудили ми пиво. Сви су срдачни и пријатељски настројени, ни једну једину негативну импресију немам о Србима. Чак и када наиђем на оне који не воле Американце, није их брига за то што сам ја из Америке. Био сам у посети код другара из Пирота, на крају које ми је његова бака рекла да иако мрзи све што има везе са Америком, ја ћу увек бити радо виђен гост у њеној кући, јер јој се допадам. Та реченица ми је много рекла о Србима, они увек кажу оно што заиста мисле – прича Чарлс.
Осим људи, фасцинирао га је и начин живота који се драстично разликује од америчког.
– У Србији је све лагано и опуштено. У Америци је све „за понети“ – кафа, оброци, све је брзо. У Србији ти кажу „ћути и седи ту“ и онда два сата пијеш кафу, пушиш цигаре и ћаскаш са пријатељима. То ме одушевљава, чини да се добро осећам – признаје Чарлс.
Импресиониран је физичком лепотом људи, а нарочито жена у Србији, као и храном, за коју каже да је невероватно укусна. Ајвар, кајмак, љутеница, гурманска пљескавица, сарма, пасуљ и остале ђаконије су га фасцинирале. Једино му се не допадају пихтије, јер како каже, ако већ треба да једе нешто желатинирано, онда жели да то буде слатког укуса.
Чарлс током протеклих 9 година, од када је први пут из Америке дошао у Србију, покушава да живи на обе дестинације. Ангажман менаџера програма „Wорк анд Травел“ омогућава му да пословне обавезе успешно комбинује са својом љубави према Србији. Овог лета 65 студената путем „Wорк анд Травел“ програма борави на острву Нентакет, међу којима је и група од 14 студената из Србије и Хрватске.
– Најбољи део програма је што студенти из Србије проводе време са студентима из Хрватске, Босне, Албаније. Та деца са Балкана раде заједно, живе заједно, друже се, одлазе у куповину, излазе, мислим да то помаже да расту у добре људе – објашњава Чарлс.
Чарлсу се Србија толико допада, да на свом Јутјуб каналу „Charles Cather“ себе описује реченицом: „Луди Американац који је у мају 2010. године долетео у Србију на две недеље и толико је заволео да је ту остао“. У својим видеима он неуморно промовише Србију, одушевљено приказује и хвали на сва уста специјалитете српске кухиње, одговара на бројна питања пратилаца из целог света о нашој земљи, објашњава им да Србија није исто што и Сибир, да је ситуација безбедна, да их нико неће појести на улици.
Његов ентузијазам је невероватан и чини се да га ништа не може спречити да сву своју фацинираност Србијом заразно шири око себе. Нажалост, осим пријатељске наклоности и симпатија домаћина, осетио је и тамну страну медаље своје љубави према Србији. На друштвеним мрежама добија претеће поруке, у којима му на нимало леп и културан начин албански националисти упућују најгоре речи због тога што о Србији говори афирмативно.
-Сваки пут кад поставим нови видео у којем говорим о Србији, стигне ми на стотине порука пуних мржње и одвратне садржине у којима прете мени и мојој породици. Такве поруке код мене изазивају нешто потпуно супротно од страха – агресију да наставим у следећим видеима да говорим још више лепих ствари о Србима и Србији. Ти људи, који шаљу такве поруке, аутоматски ме доживљавају као непријатеља, мрзе ме, а то је веома тужно. Почетком јануара ове године, хтео сам да посетим Албанију, јер је то једина земља региона у којој нисам био.
Намеравао сам да из Црне Горе наставим пут према Албанији, али ми је пре него што сам прешао границу стигла језива порука у којој је запрећено да уколико се усудим да пређем границу, да ће ме ухватити, убити и запалити. Оно што је било посебно непријатно је што је пошиљалац поруке тачно знао на којем граничном прелазу сам намеравао да уђем у Албанију. По повратку у Србију, једног дана сам затекао папир са поруком на улазним вратима стана, на којој је писало: „Посматрам те“.
Упркос таквим непријатним стварима, Чарлс не одустаје од своје љубави према Србији, а како истиче у свакој прилици, највећа жеља му је да добије српски пасош.
-Годинама покушавам да реализујем своје циљеве, жеља ми је да једног дана отворим туристичку агенцију како бих могао да покажем страним туристима све лепоте Србије. Размишљам и о идеји да отворим наргила бар или кафану, а у вези с тим омиљена ми је песма Томе Здравковића „Кафана је моја судбина“ – прича Упоран је и у намери да научи српски, што му доста добро иде за сада, иако му
Пратиоци на Јујтуб каналу су му поставили питање да ли постоји нека ствар која му се не допада у Србији, а Чарлс је у видеу одговорио да постоји нешто што га понекад излуђује:
– Срби су ми омиљени народ, сви моји најбољи пријатељи су Срби – излазим, живим, једем и пијем пиво са њима, стално сам у њиховом друштву протеклих 9 година, волим те невероватне људе. Ипак, постоји једна негативна ствар која је типична не само за Србе, већ за Балканце генерално: превише су друштвени.
Објаснићу то примером: када сам у Америци, ако неко изненада и без најаве закуца на моја врата, не отварам их, ма ко да је у питању – члан фамилије, пријатељ, било ко. Уколико неко жели да дође да ме посети, прво ће ме позвати да пита да ли може да дође, неће се ненајаваљено појавити на вратима. Не волим то – каже Чарлс у видеу, констатујући уз осмех да ће сада сви хејтери моћи да се радују што је открио да постоји та једна мала негативна импресија о Србима.
-Срби су паметни, најпаметнији и најбољи људи на свету, ту децу треба мотивисати да не одлазе. Често чујем реченицу „Чарлс, када дипломирам отићи ћу у Немачку, Француску, Аустралију, Канаду, Америку, било где само нећу да останем овде“. Велики проблем у вашој земљи је што је становништво све старије, многи немају посао или раде на црно.
