Прочитај ми чланак
фото: Новине врањанске
(Телеграф.рс)
Момчило Златановић, лексикограф, сакупљач народних умотворина и професор универзитета у пензији, објавио је „онлајн“ речник говора јужне Србије. А у њему: „вртодупка“ је жена која превише мрда задњицом, а „мочка работа“ посао који је лоше одрађен.
Момчило Златановић, лексикограф, сакупљач народних умотворина и професор универзитета у пензији, објавио је онлајн речник говора јужне Србије, с нешто мање од 11.000 термина. Међу њима су готово сви термини који су у употреби у овом делу Србије, па и они вулгарни, што овом делу даје посебан квалитет.
Речник се налази на адреси www.vranje.co.rs..
Тако за неколико секунди можете сазнати шта су “јаломуд”, “дропла”,”барабар” или “вртикур”, а након тога и чути како се та реч изговара и како се користи у конкретним примерима, јер је поред сваког термина остављен звучни запис.
На пример, за термин “вртодупка” наведено је да је то жена која превише мрда задњицом када се креће, “дупедавац” је човек који се даје за ситне интересе, “крвосерка” је жена тврдица, “мочка работа” означава посао који је лоше одрађен, а “тртља” је човек са великом задњицом.
– Радећи деценијама на истраживању народног песништва јужне Србије и Космета нисам могао, а да се не интересујем за лексику. Ово је први онлајн речник, а до сада сам објавио три речника у класичном формату. Овај речник је урађен у намери да људе упозна с традицијом нашег амбијента и душе наших људи. Отуд мислим да ће и овај речник помоћи бољем упознавању крајева југоисточне Србије – каже Златановић.
Он истиче да се у овом речнику могу наћи речи пре свега, турског порекла, али исто тако и латинског, немачког, грчког, па чак и санскрита.
– Стандардном језику не прети никаква опасност од локалних говора и никад му није претила. Треба прихватити чињеницу да су локализми део српског језика. Тиме се не оспорава званични језик на којем учимо или пишемо књиге.
Нажалост, све чешће користимо стране речи, и то у све већем капацитету. Просечан читалац зато мора да призива лексиконе како би протумачио радове појединих српских аутора. Наше право је да чувамо изворност матерњег језика чиме чувамо и наш идентитет. Због тога за дијалекатске говоре треба имати више разумевања – поручује Златановић.
