(Србин.инфо)
Соколски покрет настао је у борби за очување националне свести. Како је истакао др. Лаза Поповић: „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе“. 

У часопису „Српски Соко“ истакнуто је : „Култура је модерно ратничко оружје, много убитачније од ханџара и пушке, јер одрађа и заробљује дух. Ступњем културе мери се величина сваког народа. …Српски Соко прикупља под своја крила сав српски народ, он ствара јаку везу између појединих делова нашега народа.“ (1)

Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ.  Соколи су истицали да се у нацији одржавају везе са прецима и да завети и задаци предака постају завети и задаци потомака. Соколи су славили  Видовдан.

Скупштина делегата жупе Мостар „Алекса Шантић” одржана је 6.марта 1927. у Дубровнику. Староста жупе Чеда Милић говорио је о задацима Соколства у националној држави и о раду за опше циљеве Славенства. Приликом скупштине одржан је  „Соколски дан у Дубровнику”. Поворка сокола са соколском музиком кренула је до Гундулићевог споменика, а затим до спомен плоче погинулим Дубровчанима омладинцима-добровољцима, да положи ловор-вјенце и „прослави њихову мисао, коју је наше Соколство прихватило и високо истакло.” Пред  споменицима говорили су  Чеда Милић, др. Павао Занки, Гавро Милошевић, Антун Бартуловић и Чедомир М. Шкекић. У вече приређена је свечана академија. (2)

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет  ЈСС. Слету је присуствовало мноштво чланова  ЈСС,  чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. Том приликом соколи су посетили  Косово поље, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација Југословенског Соколства.   На прослави пробоја Солунског фронта 7 и 8 октобра 1928. у Београду учествовало је 700 сокола. На прослави соколи су учествовали у поворци народних делегација. Поворка је прошла центром Београда од цркве Св. Саве до Калемегдана. Испред соколских застава ишла је музика соколског друштва у Куманову. У поворци су биле соколска музика из Суботице и фанфаре из Винковаца. (3)

На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. у Дубровнику учествовало је 149 чланова Соколског друштва у Дубровнику са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану. Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави Соколско Друштво 1928”. (4)

 Соколи су учествовали на прославама 700 годишњице смрти св. Саве, 100 годишњици Варваринске битке, на прослави подизања споменика Његошу у Београду, на прослави Филипа Вишњића, Церске битке, … . Посећивали су редовно Опленац, гроб Незнаног јунака на Авали, Кајмакчалан и давали су помене изгинулим ратницима на Космају 1914.  Прослава 550-годишњице Косовске битке 1939. одржана је пред спомеником  који је 1928. подигло соколство. (5)

Државни лугар Ђорђе Цветковић нашао је на Космају гроб артиљерца-брђанина, који је погинуо у јесен 1914 крај свог топа. Др. Пера Илић, прочелник Соко X Београд-Вождовац, био је пуковски ратни лекар у Првом светском рату. Решио је да у свом родном крају подигне споменик на месту где су нађене кости једног од незнаних јунака.

Предложио је Соколском друштву X Београд да  оно подигне споменик као свој завет у  Соколској Петровој петогодишњици. Деветог октобра 1938. на дан смрти краља Александра освећен је споменик и положен у крипту ковчег са костима незнаног Космајског јунака. Кренула је литија из села Кораћице на гроб на Космају. Друга група, после опела над костима чуваним у ковчегу до изградње споменика у Неменикућској цркви, са свечаном пратњом кренула је ка гробници-споменику.

После помена одржали су говоре свештеник М. Ракић, подстарешина соколског друштва Бора Јосиповић, др. П. Илић, просветар Милић Мајсторовић и управитељ Неменикућке школе Стојан Милосављевић. На споменику је било уклесано „Српским витезовима изгинулим 1914. год. на Космају у одбрани Србије и изградњи Југославије”, „Захвални Соко X Београд-Вождовац” и „У спомен Петрове петолетнице 1938 год.” (6) Уредништво  „Ратног Поменика” истакло је : „Захвалност је највећи подстрек за нове подвиге. Духовно оживљавање и поштовање палих жртава за своју отаџбину и свој народ, најбоља је гаранција за морално васпитање и данашњице и покољења. Дижимо и оживимо пале жртве ! Дижимо их, јер тек тада имамо права да и ми живимо. Они су пали да ми подигнемо, они су изгинули да ми живимо.” (7)

Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима.

Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола Српских Сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима : Студенти са соколима !, Чуваћемо границе ! У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (8)

Упркос хајци на соколе у Бановини Хрватској старешинство Савеза Сокола К.Ј. организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана је свечана седница  Савеза Сокола К.Ј. и Соколске жупе Цетиње. Седници су присуствовали соколи из свих крајева наше земље. У име војске говорио је генерал Варјачић. Свечаност је настављена 1. септембра 1940. на Мојковцу. Приређен је помен палим жртвама у борбама  које су завршене на Бадњи дан и Божић Мојковачким бојем.

После помена одржана је парада војске и свих присутних живих ратника. Уредништво Ратног поменика истакло је : „Приређивањем ове свечаности на Мојковцу као и ходочашћем на Кајмакчалану, соколи нам дају вере и поуздања, да ће у будуће повести омладину оним путем, којим су је водили њихови очеви и дедови. Ово витешко буђење код сокола само нас може обрадовати и ми им желимо успеха на правоме путу националног и витешког васпитања омладине. Не клоните, драги соколи, већ напред и само напред, за свога Краља и свој народ.”  Соколи су следили речи краља Александра  : „Југославија ће бити достојна свију славних победа, ако своја поколења васпитава примерима наших националних мученика и јунака.” (9)

Међу књижевницима члан сокола био је Милош Црњански. У једном чланку истакао је : „Соколски домови по свим нашим крајевима најбоље је што можемо сагледати у хроникама нашег свакодневног живота. У тренутку ма каквих мрачних облака  око нас и међу нама, њих се треба сетити. … Не видим, данас, ништа што би заслужило више него они поздрав : Здраво соколи ! “(10).

Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је шта је задатак  соколског образовања : „… једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.” (11)

Савез Сокола Краљевине Југославије отворио је почетком 1941. у Београду у  згради Протокола на Теразијама Музеј Народног јединства и Музеј Југословенског Соколства (12). Зграда је одабрана јер је престављала најдрагоценији објекат музеја. У тој згради проглашено је Уједињење 1. децембра 1918. Музеј Народног Јединства налазио се у великој дворани, у којој је проглашено Уједињење.

Соколски Музеј налазио се у три просторије зграде. Осим тога, предње одаје служиле су за свечане соколске пријеме. У тој кући налазио се Краљевски двор од краја Првог светског рата, па до венчања краља Александра. Зграду је краљ Александар поклонио Соколима. До отварања музеја у згради се налазио Дом (седиште) Савеза Сокола Краљевине Југославије. У музеју су били изложени предмети који су подсећали на суделовање Соколства у борби за ослобођење и уједињење ( Добруџа, Солунски фронт, Пивков батаљон ).  Докази о стрељањима Сокола за време Првог светског рата,  …. .(13)

Соколски покрет настао је у борби за очување националне свести. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ.  Соколи су истицали да се у нацији одржавају везе са прецима и да завети и задаци предака постају завети и задаци потомака. Зато су прослављали Видовдан и Дан Уједињења. Соколи су омладину васпитавали на  примерима националних мученика и јунака. Савез Сокола Краљевине Југославије отворио је почетком 1941. у згради Протокола на Теразијама Музеј Народног јединства и Музеј Југословенског Соколства.  

Саша Недељковић 
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Раф.П., „Нацијонални и социјални задатак Српског Сокола“, „Српски Соко“, бр. 5, 17.(30.) декембра 1909, Сремски Карловци, стр.91; „Око соколово“, Београд, април- мај 2005, бр. 21- 22, стр. 17;
2. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73;
3. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80; Др. М. Драгић, „Соколство на прослави десетогодишњице  пробоја Солунског фронта”, „Соко Душана Силног”, 1928, Год. IV, стр. 176;Милан  Р. Мајсторовић, „О поштовању умрлих предака“, „Око соколово“, бр.7 и 8, 1939, Београд, стр.85 ;
4. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
5. „Како се развијало соколство“, „Око соколово“, 1937, бр.7,  стр.126-156; „Прослава Церске битке, стр.104; „Прослава 550-годишњице Косовске битке“, стр.105, „Око соколово“, бр.7 и 8, 1939, Београд;
6. Уредништво, „Подизање и откривање споменика на Космају”, „Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 15, 18;
7. Уредништво,  „Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 20;
8. „1. децембар 1938. г у Београду”, Око соколово, бр. 1, Београд, 1939, стр. 3-10;
9. „Прослава боја на Мојковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940,  бр. 6, стр. 5; „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940,  бр. 6, стр. 1;
10. „Милош Црњански поводом 115 година од рођења и 11 од смрти“, „Око Соколово“  Београд, децембар 2008, бр. 31-32, стр. 4; Бошко Станишић, „Милош Црњански, фудбалер и спортиста”, Београд 1995, стр. 175-176;
11. Антун Гаудер, „У соколској нараштајској школи”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
12. ”Музеј народног јединства и Соколски музеј уредиће се у Крсмановићевој згради на Теразијама”, “Време”, 10.јануар 1941, Београд, стр.3 или „Соколски Гласник”, бр.50, Год. XI, Београд;
13. Др. М. Ковачић, „Соколски музеј”, “Соколска Просвета”, Септембар 1932. Нови Сад;

 

 

Ознаке: Југославија, култура, Лаза Поповић, Саша Недељковић, слет, Срби, српство. словенство, физичко васпитање