Подешавања / Settings

Душан М. Богуновић истакао је да  познавање живота, рада и прилика свих делова славенства спада у саставни део соколске идеологије. Без тачног познавања прилика и живота није било могуће доћи до свести о заједници свих Славена и о циљу соколства културног уједињења Славена. Том циљу служила је и организација „Славенско Соколство”. Соколима у тадашњој Југославији […]

Сложио бих се са њим да је Србија држава српског народа. Такође бих се сложио да су православни Срби створили данашњу Србију у ослободилачким ратовима. Не слажем се да је данашња Србија метох СПЦ. Већина српског народа је православне вере, али постоје и Срби католици и муслимани. Пре стварања Југославије било их је више него […]

Ту је одмах приступио оснивању соколског друштва. На оснивачкој скупштини изабран је за другог заменика старешине. Хисторија рада бјеловарске жупе била је уско везана за име др. Гавранчића, који јој је посветио сву своју пажњу као вежбач и као просветни радник. Крајем Првог светског рата преселио се Гавранчић у Загреб. Ступио је у друштво Соко […]

Био је подигнут аеродром и фабрика Рогожарски. У Земуну је била ваздухопловна индустрија (Икарус, Змај). На делу Земуна према Новом Београду почеле су да се подижу зграде у модерном стилу ( Аеродром, Дом ваздухопловства). Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном […]

Течајке су даље на жупским течајевима обучавали чланице соколских друштава и чета. Соколска жупа Београд одржала је општи жупски предњачки течај за чланице од 16 до 26 новембра 1936. у Дому Соколског друштва Београд VIII на Белим водама. Захваљујући предусретљивости месног друштва на вршењу припрема, уступању просторија за преноћиште и организацију исхране на лицу места, […]

Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша кренула је […]

А у име Народног вијећа ушли су Анте Павелић (старији), Светозар Прибичевић и Јосип Смодлака. Документ је усаглашен у вечерњим часовима 1. децембра 1918. Чланови већа примљени су у велику дворану “Крсмановића куће”. Изасланици су били распоређени у полукругу а насупрот њима стајао је престолонаследник Александар, окружен министрима Протићем, Јовановићем и Нинчићем. Павелић је прочитао […]

Краљ Александар је провео 1933. неколико дана на Плитвицама, одакле је полазио на излете по Лици и Приморју. Соколско друштво Загреб I приредило је штафету од Загреба до Плитвица. Од Загреба до Плитвица трчало је 62 тркача носећи поздравну адресу краљу. Последњи километар штафете до Плитвица трчао је др. Лаза Поповић, професор медицинског факултета у […]

У листу ,,Дубрава” истакнуто је : ,,Свијет бијаше тога дана испунио вас лучки простор с Порпорелом; …Клицању и махању убручићима није било конца … све се је радовало и поносило том новом течевином. … И није било ,,Дубровникова” одласка, а да  бројно грађанство не би изишло на Пескарију, да га види како ће испловити пуном […]

У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица према Славији и даље ка Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком.

Соколство је било организовани покрет који се стално кретао напред. Његов циљ био је васпитање корисних чланова за народ.

После Уједињења Буњевци су највише допринели успону соколског покрета у Суботици. Др. Бабијан Малагурски, један од покретача Соколства у Суботици, купио је о свом трошку све потребне гимнастичке справе за вежбаче.

Срби католици сматрали су соколски покрет за цемент у темељима Југославије. Зато су масовно ступали у редове сокола. (1)

Соколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за јачање националне свести код словенских народа.

Соколско друштво у Дубровнику је ради унапређења пољопривреде и ширења патриотизма радило на оснивању сеоских соколских чета. Орашац и Трстено су села једно уз друго. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному.

Соколски покрет настао је у борби за очување националне свести. Како је истакао др. Лаза Поповић: „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе“.

Коло Српских Сестара било је патриотско и хумано женско друштво основано у Србији 1903. После Првог светског рата рад Кола био је усмерен између осталог на међусобном упознавању и духовном зближавању народа у Југославији и одржавању родољубља и националне свести.

Један од првих српских гимнастичара био је Ђорђе Марковић Кодер. Предавао је 1846. у Сегедину у гимназији гимнастику и мачевање Стеви Тодоровићу. Прешао је у Нови Сад а одатле 1848. у Београд на војну академију за учитеља гимнастике и мачевања. (1)