КОТОРСКО, удаљено 15 километара од Добоја, дошло је у жижу јавности кад се открило да у овом селу већ годинама живе вехабије. Колико тачно вехабија има у Которском покушала је да утврди наша екипа, која је обишла место и разговарала са Србима и Бошњацима, житељима овог мултиетничког села надомак Добоја.

Само регионални пут дели Бошњаке и Србе у Которском. Кад се гледа број становника, овде живи око 1.500 Бошњака и око 300 Срба, махом избеглица из Возуће, Завидовића и Бановића.

Срби тврде да у Которском има око 15, а можда и више вехабија са породицама и да је реч о домаћим Которанима, који су преузели ово учење. С друге стране, Бошњаци из Которског тврде да их има само четворо и такође признају да су то домаћи Бошњаци.

Јадранка Петковић, након што је избегла из Бановића, населила се у Которско, у српски део села, који се сада зове Трново. Плацеве избеглицама да граде куће дала је локална власт одмах после рата и до сада их је изграђено око 120.

Овај потез локалне власти Бошњаци из Которског никада нису преболели. И дан-данас замерају добојским властима што су дали земљу бивше економије да би Срби ту правили куће.

То је и главни разлог што Бошњаци из Которског никада нису дозволили да се у српски део села спроведе вода. Тако Срби већ десет и кусур година живе без воде, док је комшије од „преко пута“ имају и за просипање. А да све буде још жалосније, Срби су, без двоумљења, допустили да се струја из њиховог дела села одвуче у бошњачки део Которског. Толико о суживоту.

– Има у Которском 15 породица вехабија. Али, ми се њих не бојимо. Они нас не дирају, не дирамо ми њих и тако живимо већ годинама – почиње Јадранка причу за „Новости“.

Истина, каже она, постоји уздржаност између Срба и Бошњака у Которском, али никада није било физичких инцидената.

– Ове вехабије које сада ходају по Которском су домаћи Бошњаци. Често чујемо у продавници горе у Которском да се домаћи Бошњаци жале како је још „једна“ прешла у вехабије и сад је сва замотана – прича Јадранка.

Ђорђе Павловић каже да је власт у Добоју заборавила Србе

С друге стране, Ђорђе Павловић из српског дела Которског је неколико година после рата био председник месне заједнице, док се Бошњаци нису вратили.

Он каже да често примети како се вехабије одједном изгубе, па их нема месецима. Онда се поново појаве и шетају по Которском, обрађују земљу, возе тракторе. А онда опет нестану на неко време.

– Нису нама проблем вехабије, већ власт у Добоју која је све дала Бошњацима, а нас Србе заборавила. Немамо асфалта, струје, посла. Срамота је то! И куће су нам рушили по Трнову, јер су се Бошњаци жалили, али смо успели коначно да одбијемо њихове жалбе у Стразбуру, 2007. године, и сада нам више ништа не могу. Осим да нам не дају воду, а мислим да никада неће – каже Павловић.

Српски део Которског напустили смо жалосни, јер Срби који су бежали од вехабија из Возуће, Бановића, Завидовића, данас са њима живе и те исте вехабије им не дају воду!

У Которском, оном бошњачком, или како Которани кажу „правом“, дочекао нас је Мухамед Спахић, дугогодишњи председник месне зааједнице. Од вехабија ни трага ни гласа, иако смо обишли цело Которско. Сви Которани које смо питали где су вехабије, само одмахују главом и рукама.

На питање новинара „Новости“ где се крију вехабије, Мехмед спремно одговара „да их има, али не толико колико се прича“.

– Ту су негде по селу. Има их четворо. Они су наши домаћи. Немамо проблема са њима. Свако живи свој живот – започиње причу Мехмед.

На питање због чега комшијама Србима не дају воду, Мехмед има већ спреман одговор.

– Не можемо да им дамо воду, јер је слаб притисак и ако дамо воду у Трново преко пута, пола Которског ће остати без воде. Воду мора да реши власт из Добоја – каже Мехмед.

Кад се започне прича о суживоту са Србима, Мехмед вели да живе као сав нормалан свет.

Јадранка Петковић тврди да се Срби и вехабије не дирају

– Срби долазе код нас у продавнице, амбуланту, пошту, јер је то све на нашој страни. И деца из Трнова иду у школу у Которско. Све је нормално и никада нисмо имали никаквих проблема откад смо се ми Которани вратили у село, тамо 2000. године – каже Мехмед.

О самом Которском и Бошњацима који овде живе испричане су многе легенде. Једна каже да је 1850. године турски војсковођа Омер-паша Латас са војском дошао у Которско. Његов долазак је значио и обавезу Которанима да га снабдеју храном, што им је био велики проблем. Мухтар, један од ученијих људи у Котрском се сетио и питао Омер-пашу Латаса кад намерава да напусти Которско, а он је одговорио да ће сачекати петак, клањати џуму и после молитве напустити Которско. Довитљиви Мухтар је окупио људе и одлучио да се џума клања у уторак. Омер-паша Латас је био изненађен што Которани џуму уместо петком клањају уторком, на шта су му они казали да су мало другачији, а на то им је турски војсковођа узвикнуо: „Башка Турци, башка Которани“.

ЦРКВА

КОЛИКО су Срби омаловажавани у свом делу Которског или селу Трново, од стране власти у Добоју, показује и податак да већ десет година у овом месту пропада темељ за цркву и да нико од попова из Добоја, а ни људи на власти, неће да гради цркву у Трнову. Сада на ливади на којој је темељ, народ напаса стоку.

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

У КОТОРСКОМ постоји и ОШ „Милош Ракић“ и у њу иду деца и бошњачке и српске националности. Бошњака има мало више. Наставници су и Бошњаци и Срби, а учи се по стандардном наставном програму, као и у свим школама Републике Српске. У овој школи никада, ни Бошњацима ни Србима није сметало какав је наставни програм, као што је био случај у Коњевић Пољу, кад су Бошњаци одбили да раде по наставном програму Републике Српске.

 

(Večernje Novosti)

Ознаке: вехабије, добој, Которско, Срби