Прочитај ми чланакНаду да ће крвна освета бити заустављена након смрти Слободана Шарановића угасило је најпре убиство Бојовићевог кума Драгослава Милорадовића Гилета, неколико дана уочи ликвидације Синише Милића
Рат до истребљења, крвна освета или тотални рат, само су неки од медијских назива за низ сурових и бруталних ликвидација које су почињене у сукобу породице Бојовић и Шарановић, а који безмало траје читаву деценију на територији Србије и Црне Горе.
Неколико дана уочи убиства Синише Милића ликвидиран је и Бојовићев кум Драгослав Милорадовић Гиле. Његов лик јавности је постао познат након сахране Николе Бојовића јер је био један од четворице мушкараца који су из капеле износили ковчег. Поред њега, ту су били и Раде Ракоњац, који је убијен у априлу 2014, као и Филип Кораћ, који је означен као Бојовићева десна рука и који се наводно, из страха за сопствену безбедност, крије на непознатој локацији.
Серија убистава је, подсетимо, отпочела 2009. нестанком Слободана Радоњића, кумчета Бранислава Шарановића, који је последњи пут виђен како улази у аутомобил Луке Ђуровића, блиског пријатеља Луке Бојовића. Радоњићева судбина до данас је обавијена велом мистерије, а након његовог нестанка убијени су и његов отац Данило, као и кумови Бранислав и Слободан Шарановић.
Иста судбина задесила је и Луку Ђуровића, који је под мистериозним околностима погинуо у саобраћајној несрећи. Најсуровијим убиством у овој крвној освети сматра се убиство Николе Бојовића, Лукиног брата, младића који није довођен у везу с криминалом, а који је настрадао док је носио доручак тешко болесном оцу. Жртве су падале са обе стране, а рат је очигледно настављен и након што је Шарановић убијен прошле године пред својом кућом.
Никола Бојовић
Лукин млађи брат Никола Бојовић убијен је у априлу 2013. године у Улици Царице Милице док је ишао у пекару да купи доручак. Нападач је у њега у седам сати ујутру, наочиглед бројних пролазника, испалио хице. Као наручилац убиства означен је Слободан Шарановић, као ликвидатор идентификован је Саша Цветановић Питбул, док је његов помагач био Ратко Кољеншић. Специјални суд осудио је Цветановића на 35 година, док је Кољеншић у одсуству осуђен на 30.
Раде Ракоњац
Раде Ракоњац, некадашњи телохранитељ Жељка Ражнатовића Аркана и пријатељ Луке Бојовића, убијен је у априлу 2014. године из аутоматског оружја док је седео у башти једног београдског кафића. Нападач маскиран фантомком пришао је столу за којим је он седео са Стојаном Новаковићем и Гораном Ристановићем и отворио ватру, а након тога побегао „алфа ромеом“. Ракоњчеви пријатељи повређени су у пуцњави.
Драгослав Милорадовић Гале
Драгослав Милорадовић, кум и друг из детињства Луке Бојовића, убијен је у мају испред своје перионице у Вишњичкој бањи. Двојица мушкараца на мотору зауставила су се, а један је с пиштољем у руци кренуо према Милорадовићу и његовој супрузи и пуцао у Лукиног кума. Он је покушао да побегне, али га је убица оверио у главу и побегао.
МИШЉЕЊЕ Криминолог Добривоје Радовановић
Или ће се истребити, или ће склопити примирје
Криминолог Добривоје Радовановић за Курир каже да постоје два начина да се оконча рат међу сукобљеним породицама Бојовић и Шарановић. Како наводи, оба начина су лоша.
– Први начин је страшно погубан, а то је истребљење обе породице као део филозофије крвне освете. Други начин је прихватљивији, али ништа мање злоћудан за државу, а то је склапање дила о пословима с наркотицима. Особина организованог криминала је да ратују међусобно, али унутар организација постоје људи који желе мир да би што више зарађивали и боље пословали. Постоји и могућност да држава ухапси све умешане, али само уз постојање јаких доказа – објашњава наш саговорник.
Ликвидације Драгослава Милорадовића и Синише Милића наш саговорник третира као мафијашке.
– Мислим да су та два убиства мафијашка, али да у себи имају призвук освете. То није крвна освета, већ освета која је честа у организованом криминалу. То је логика „ти си урадио нешто лоше мом клану и сада морамо да ти вратимо“. Освета је нормална појава у сваком криминалу – додао је Радовановић.
