ХАГ – Радован Караџић, први председник Републике Српске (РС), коме ће у четвртак, 24. марта, бити изречена пресуда на суђењу за злочине почињене у Босни и Херцеговини, у ексклузивном интервјуу за Балканске истраживачке мреже (БИРН) казао је да не постоји разуман суд који би га осудио.

– По мом мишљењу, за Муслимане је било пуно боље да су остали у Југославији, где би једног дана чак постали и већина, али Хрвати то нису хтели ни у ком случају. Господин Изетбеговић је желео посебан политички и верски аранжман за муслиманску заједницу, који се није могао применити на Србе и Хрвате, а ја се томе нисам противио ни у ком погледу. Да је уместо Дејтонског спроведен Лисабонски споразум, сви бисмо били пуно срећнији, рекао је Караџић за БРИН.

Он је додао да је пред судским већем изнеснео много чисте пропаганде и да се многи оптужени нису могли бранити због бројних околности недовољно времена и средстава.

– Да су инциденти на Маркалама суђени пред овим УН судом на основу УН докумената, ниједан Србин не би био осуђен за инциденте на Маркалама.Што се Сребренице тиче, оно што се десило у стварности је довољно лоше, па нам никакво увеличавање не помаже да дођемо до разумевања и мира међу нама. Непотребно убиство једног јединог човека је ужасавајуће, а камоли убиство сигурно најмање неколико стотина људи, што је, например, неупитни број жртава с повезима.

Они који су то урадили пре свега су непријатељи Срба, а затим непријатељи тих породица, а онда и муслиманске заједнице.Исто важи и за 3.500 српских жртава на истом подручју. Сад, могли бисмо упоређивати ко је био окрутнији, ко је убио више жена, деце и старијих, ко је пререзао више вратова, одрезао више ушију и гениталија, али то не би требало бити за медије, него ради консензуса у праведној и компетентној српско-муслиманској комисији за истину, кад за то дође време, рекао је Караџић у интервјуу за БРИН.

Он је додао и да не пориче све што се наводи, али се противити обиму и позадини онога што се десило.

На питање БРИН -а како оцењује своје шансе у пресуди, Караџић је рекао:

– Моје шансе у пресуди требале би бити исте као шансе било ког државног председника у модерном свету – ни веће ни мање. Судови би требали бити свесни свих председничких обавеза, могућности и ограничења, и бити посвећени истини и правди. Једноставно се из свих доказа може видети да председник у таквим околностима није могао урадити ништа више, као и да је моја стална борба за очување мира, спречавање рата и смањење патњи свих људи без обзира на веру, представљала узоран труд вредан поштовања пре него прогон.

Караџић о генералу Ратку Младићу, који је одбио да сведочи у његову корист, каже да на њега има много примедби, као и на друге официре старог кова, али да се ниједан од њих се није могао окривити за злочине.

– Не верујем да ће моја пресуда имати било какав утицај на Младићев случај. Моја је обавеза била да позовем свакога ко је нешто знао да сведочи, а њихово је право било да сведоче или не.

Он се и осврнуо на тачку оптужнице где се спомиње геноцид из 1992. године.

– Није било никаквог геноцида 1992., само хаос који смо сви пре тога видели у Хрватској и предвидели да ће се десити у Босни ако уђемо у грађански рат.О томе је јавно расправљано у Скупштини БиХ, где сам молио све заступнике и партнере у влади да не наставе с наметањем једностраних мера које су биле потпуно неприхватљиве за један од три народа. А ја сам оптужен као да сам претио или убеђивао партнере да наставе са том политиком.То једноставно није било питање руководства, то је било питање народа. Само имајте на уму шта би Муслимани с правом урадили да их је неко натерао да постану део унитарне Србије или Хрватске. С правом би се борили до последњег човека, као што би и Срби, рекао је бивши лидер босанских Срба.

Осврћући се на питање БРИН-а да би могло доћи до укидања Републике Српске, централизовања БиХ ако буде осуђен Караџић је рекао да каква год да буде његова судбина, то неће утицати на судбину РС и њених грађана.

Он је додао и да његово бекство неће бити отежавајућа околност и позвао се на споразум са Холбруком, који је предвиђао да се једно време примири и чека да америчка страна испуни своје обавезе.

У случају да пресуда буде ослобађајућа Караџић је рекао да се више неће враћати у политику која му је одузела 25 година живота и да ће драгоцено време провести са својом породицом и у писању књига.

На питање БРИН како видите будућност БиХ с обзиром на јако велики број нерешених предмета ратних злочина Караџић је рекао

– Кад велике силе изгубе интерес за нестабилност Балкана, оне ће нам помоћи да пронађемо решење за ратне злочине. Пакост је једна стара игра у БиХ и другим балканским земљама, и значи правити невоље другима без икакве користи за оног ко то ради. Ако смо прокоцкали наше шансе, немојмо упропастити шансе младих људи. Ми једни другима нисмо проблем, али би наше понашање могло да буде, зато га ублажимо, рекао је на крају свог интервјууа лидер Срба у БиХ Радован Караџић.

 

Извор: БРИН

Ознаке: Југославија, Муслимани, Радован Караџић, хашки трибунал